Директори три црногорска штампана медија “Побједе”, “Вијести” и “Дана” упутили су допис предсједницима Државе, Владе и Скупштине, као и министарствима финансија и културе и медија у којем позивају на договор како би штампани медији опстали и наставили да раде, а повом је примјена Закона о играма на срећу којим је за домаће медије забрањено оглашавање док за иностране медије који су видљиви у Црној Гори таква ограничења не важе.
Из ових медија наводе да су након смањења тиража због утицаја електронских медија и пада оглашавања, приходи од рекламирања приређивача чинили од десет до 30 одсто њихових прихода, због чега улазе у ризик гашења, отпуштања значајног броја новинара и других запослених и смањења обима медијског извјештавања. Указују да сами закон није довољно јасан, да има много недоумица, да нису имали времена да му се прилагоде, али и да им из Министарства финансија већ седмицама не одговарају на питања о појашњењима закона.
Обраћање медија објављујемо интегрално:
Док је разумљива интенција законодавца да се усагласи са европским медијским законодавством, као и да регулише осјетљиву област игара на срећу, треба имати у виду да по европској пракси било која ограничења комерцијалне слободе медија морају испуњавати строге услове у погледу оправданости, рестриктивности и пропорционалности, односно не могу бити наметане науштрб легитимних интереса свих релевантних привредних субјеката. Забрана оглашавања игара на срећу на начин предвиђен новим црногорским законодавством је непропорционална циљевима којима се тежи, јер се исти циљеви могу постићи и уз мање рестриктивне или мјере које таргетирају суштину проблема. Док су надзор и контрола несумњиво потребни у овој области, неопходно је имати у виду да игре на срећу, поред одређених негативних ефеката на осјетљиве групације, имају и значајне позитивне ефекте за запосленост грађана Црне Горе и одрживост локалног медијског екосистема. Значајни удар на изворе прихода медија, на малом тржишту попут црногорског, може довести не само до нарушавања њихове финансијске одрживости, већ и до пада квалитета јавног информисања, губитка приступа одређеним садржајима (услед немогућности капитализације), информационом заостатку групација које се претежно информишу путем конкретног медијског канала и посљедично смањења медијског плурализма у Црној Гори. У поступку јавне расправе, црногорски медији су управо имајући наведено у виду досљедно истицали и недавне одлуке врховних судова држава чланица Европске уније којима је пресуђено да су широке забране оглашавања игара на срећу противуставне и противзаконите.
Нови прописи су драстично ограничили могућности рекламирања игара на срећу у домаћим приватним медијима, допуштајући им појављивање само са логом, искључиво у оквиру спортских рубрика, што умногоме скраћује расположиви простор за оглашавање у медијском формату који је свакако под сталним притиском и смањењем тиража, те који природом свог окружења не таргетира малољетнике као посебно осјетљиву групацију. Истовремено, иностране дигиталне платформе (укључујући друштвене мреже) и страни медији остали су потпуно изван ових рестрикција, иако управо представљају основни канал комуникације посебно осјетљивих групација, и већ свједочимо одливу новца са црногорског маркетиншког тржишта. Овим рјешењем домаћи штампани медији, портали, радио и ТВ станице који имају своје портале су доведени у неравноправан положај, ускраћени за значајан извор прихода и изложени директном ризику по економски опстанак због очигледне дискриминације – а без било какве јасне узрочно-посљедичне везе са предметом регулације. Током јавне расправе, такође, наш глас се није чуо, а заједнички амандмани медија и приређивача и поред обећања нијесу ни разматрани, а камоли усвојени. У Црној Гори постоји несразмјерно мало медијско маркетиншко тржиште (процјена је око 15 милиона еура) на којем обитава енормно велики број регистрованих и нерегистрованих медија (око 200), уз изразито велико присуство иностраних медијских ентитета и учешће у подјели прихода.
Процјене јасно показују да ће нови оквир оглашавања довести до пада прихода локалних медија од десет до тридесет одсто, што медији који се већ боре за одрживост не могу да издрже без озбиљних посљедица. У питању је смањење тиража, гашење дијела садржаја, отпуштања запослених и, у крајњем, могућност затварања читавих редакција. Тиме се не угрожава само пословање наших медија, већ и плурализам, демократски дијалог и право грађана на разноврсне и објективне информације.
Такође, дужни смо да вам напоменемо да, за разлику од колега из Хрватске и Србије, нисмо добили ни један дан за техничко или оперативно прилагођавање новом Закону. У поменуте двије земље значајан прелазни период је дат медијима да испоштују постојеће маркетиншке уговоре и прилагоде своје пословање нови законским рјешењима. Ми не само да то нисмо добили – већ је на он лине издању Службеног листа са 4 дана закашњења објављен Закон, који ступа на снагу одмах, излажући медије значајним негативним посљедицама. Ни ту није крај нашим невољама – до данас не успијевамо добити од надлежних одговоре на бројна питања везана за конкретну примјену законских одредби. Казне су драконске и зато чекамо појашњења надлежних која, упорно, не добијамо. Понављамо, да су законописци, предлагачи Закона, хтјели да нас саслушају и да објаснимо шта ће се десити због нејасних чланова Закона – било би данас, дијелом, лакше пословати. Није нам јасно, не само због медијског плурализма, већ и због тога што су наше три фирме порески обвезници који уредно измирују све обавезе према држави, као и послодавци три стотине медијских професионалаца – како би се овакав наступ могао окарактерисати као транспарентан и недискриминаторан, или пропорционалан циљу нових норми.
Свјесни смо обавезе државе да регулише ову област, али сматрамо да је неопходно пронаћи баланс између јавног интереса сузбијања зависности од игара на срећу и јавног интереса опстанка домаће медијске сцене и одрживости квалитета јавног информисања. Зато апелујемо на Вас да препознате озбиљност тренутка и да обезбиједите механизам којим би се ублажили негативни ефекти и настала штета конкретног прописа по одрживост медија на црногорском тржишту. Вјерујемо да би успостављање привременог фонда подршке за штампане медије (у складу са праксом која постоји за одређене друге дјелатности) био минималан начин да се ублаже посљедице законских измјена док се не пронађе одрживо и дугорочно рјешење. Такође, спремни смо да кроз дијалог са државним институцијама дамо допринос дефинисању модела који ће омогућити стабилно финансирање медија, уз пуно поштовање принципа одговорног оглашавања и заштите грађана.
Увјерени смо да је очување домаћих медија од заједничког интереса, јер без њих нема ни информисаног друштва ни здраве демократије. Очекујемо Вашу подршку и спремност да заједнички одговоримо на изазове који пријете опстанку приватних медија у Црној Гори.
извор: вијести
