Search
Close this search box.
Search
Close this search box.

ВЛАДИСЛАВ МАСЛЕНИКОВ. Русија није ни примјетила црногорске санкције, Црна Гора јесте!

Лист „Известия” објављује интервју с Владислав Маслениковим, амбасадором Руске Федерације у Црној Гори.

– Премијер Црне Горе Милојко Спајић рекао је на посљедњем форуму у Давосу да праћење политике санкција Европске уније (ЕУ) није донијело држави никакву корист. Можемо ли очекивати да Црна Гора може укинути санкције Руској Федерацији или макар престане да подржава нове пакете?

МАСЛЕНИКОВ: То је била прилично занимљива изјава премијера, који дошао на чело владе прије нешто више од три мјесеца. У Подгорици је први пут, на овако високом нивоу, констатовано да прикључивање антируским мјерама ЕУ није донијело Црној Гори никакве дивиденде. Руске дипломате у Црној Гори стално о томе говоре, још од 2014, откако се тадашња власт, на челу са Милом Ђукановићем, придружила санкцијама Руској Федерацији, које су нелегитимне с тачке гледишта међународног права. С једне стране, свакако, добро је што је неко у руководству Црне Горе „порастао” да јавно изнесе ову чињеницу. Међутим, у овоме се тешко може виђети било какав знак вјероватноће да Подгорица може укинути санкције или бар одбити да се придружи новоме пакету антируских мјера ЕУ.

У економској димензији, Русија није ни примјетила њихове санкције. А за црногорску привреду губици су веома примјетни — и то нам отворено потврђују представници домаћег бизниса, посебно туристичког, и обични грађани земље. Тема ових економских губитака веома је болна за црногорске власти, које не објављују никакве податке о томе, а могуће је да их и не прикупљају. Црногорски медији су, још 2019, објавили бројку од 2 милијарде еура, која важи за њихову процјену штете од антируских санкција, уведених 2014. године. С обзиром да су сљедеће владе ове земље наставиле да прате лудило санкција ЕУ, оправдано је претпоставити да је Црна Гора за протјеклих скоро пет година изгубила најмање два пута више.

У исто вријеме, грађани Црне Горе не подржавају политику санкција црногорских власти. Према истраживањима јавнога мњења, 71,3% Црногораца је сада против санкција Русији, годину раније тај став подржавало је 66% грађана.

 

– Премијер Црне Горе се недавно „похвалио” да су власти земље умањиле удио туриста из Русије на 8%, као и генералну зависност од руског туристичког тржишта и инвестиција. Колико је тешко црногорска туристичка привреда оśетила затварање директних летова са Руском Федерацијом?

МАСЛЕНИКОВ: Чудно је чути реченицу „много смо урадили” од шефа владе, који је заправо почео са радом у новембру, односно мјесец и по након свршетка туристичке сезоне у Црној Гори. Друго, прво бих погледао статистику за туристичку сезону 2023. године, која још није објављена. Искрено говорећи, на сцени је већ трећа влада у земљи која је опśеднута идејом да „замијени” руске туристе. Наравно, у односу на рекордну 2019. годину, када је Црну Гору поśетило 350 хиљада Руса, број наших туриста је смањен. Међутим, главни разлог за то није неки циљани рад црногорских власти, већ пандемија корона вируса, која се одразила на најмање двије туристичке сезоне у Црној Гори — 2020. и 2021. године.

Није тајна да нас је у љето 2021. године Влада Здравка Кривокапића, укључујући и оне који се данас хвале смањењем удијела туриста из Русије, упорно убјеђивала да обновимо директне летове између Русије и Црне Горе, упркос веома високим стопама ширења ЦОВИД-19 у овој земљи у то вријеме. Након тога у сусрет туристичкој сезони 2022, пратећи ЕУ, Подгорица је затворила свој ваздушни простор за руске авио-компаније. Упркос томе, Црну Гору је 2022. поśетило скоро 170 хиљада Руса. Ово је 8,3% од укупног броја туриста у Црној Гори, тачније — треће мјесто по броју туриста и друго по броју ноћења (16,4%).

Односно, чак и без директних летова са Русијом, Црну Гору је 2022. поśетило скоро 50% од рекордног броја руских туриста 2019. године. Узимајући у обзир чињењицу, да су туристи из Русије, према статистикама, дуже боравили у домаћим одмаралиштима и трошили више новца у односу на госте из других земаља, само у 2022. црногорска је туристичка привреда због антируских санкција изгубила 46 милиона еура.

– Да ли је могуће обнављање директних летова између Русије и Црне Горе?

МАСЛЕНИКОВ: У догледно вријеме тешко је очекивати обнављање директних летова између Русије и Црне Горе — због већ поменутог усклађивања Подгорице са одлукама о санкцијама ЕУ.

– ЕУ и САД активно разговарају о могућности конфискације руске замрзнуте имовине и њезине предаје Украјини. ЕУ је недавно донијела одлуку, која омогућава коришћење профита од исте. Да ли се у Црној Гори разматра могућност конфискације руске имовине?

МАСЛЕНИКОВ: Црна Гора се тешко може сврстати у списак свјетских финансијских центара. Наша земља није држала овђе своју државну финансијску имовину. Сходно томе, нема од чега профитирати. Што се тиче приватне имовине руских држављана, поједини домаћи медији су покушали да подигну нездраву галаму, приказујући да се наводно скоро 19 хиљада објеката у власништву Руса у Црној Гори налазе под пријетњом конфискације. Али, чак ни познате одлуке ЕУ, уз сву њихову међународну правну нелегитимност, не подразумијевају конфискацију имовине било којем носиоцу рускога пасоша.

– Познато је да је Црна Гора кандидат за улазак у ЕУ од 2010. године. Власти земље очекују да ће се она придружити ЕУ најкасније 2028. године?

МАСЛЕНИКОВ: Садашње руководство државе своју „историјску шансу” види у тренутној декларисаној спремности ЕУ за проширење. Истовремено, Брисел не крије да је ово поновно интересовање за проширење повезано с украјинском кризом.

Генерално, бројни црногорски политичари разумију да ће овај „ентузијазам за експанзију” нестати у Бриселу одмах након свршетка сукоба у Украјини. Али, људи који су сада на власти у Подгорици, млади су, неоптерећени политичким искуством из претходних скоро двије деценије (ако будемо рачунали од проглашења независности 2006. године), и чини им се реалним да се „ускоче” у мало отворен прозор могућности.

Овђе, у Црној Гори, не желе да примјете да је садашња ЕУ престала и више неће бити успјешна економска интеграциона заједница каква је била прије 2014. године. Кључно је да Брисел обећава да ће издвојити Подгорици средства у оквиру Плана раста за Западни Балкан — иначе, то није толико баш пуно: од укупног износа од 6 милијарди еура за цијели Западни Балкан, у периоду 2024-2027. Црна Гора добиће око 413 милиона еура. Плус, Подгорици не оставља наду за приступ фондовима заједнице.

Друго је питање — колико ће ти фондови бити пуни након бесмисленог, необузданог трошења ЕУ за подршку режиму у Кијеву? О овоме овђе више воле да не размишљају, као и о томе да „верзија црногорскога сна” — односно да ће Црна Гора сама и брзо ући у ЕУ, заправо значи једно: унутар ЕУ све је толико деградирало, да Брисел треба да покаже свијету своју привлачност барем за некога.

Да би се, на примјер, процјенили изгледи за еуроинтеграциони напредак Подгорице, није потребно „дружити се” са амбасадорима земаља ЕУ… Бавим се проблематиком ЕУ скоро четврт вијека — верујте, мало се тога промијенило у начину на који Брисел заварава земље кандидате. Наравно, формулације као што су „најнапреднији кандидат”, „сљедећа чланица ЕУ” или „још треба да се поради на реформама” нијесу измишљене јуче и не посебно за Црну Гору. Оно што се стварно промијенило је ниво и озбиљност захтијева за кандидате за улазак. Конкретно, према Западном Балкану.

– Русија отворено каже да ширење НАТО-а у било којем правцу сматра пријетњом. Европски политичари често говоре о потреби укључивања балканских земаља у ЕУ. Да ли Руска Федерација види евентуално проширење ЕУ на Балкан као пријетњу својој безбједности?

МАСЛЕНИКОВ: Нијесмо се противили претходним таласима проширења. Сада је ситуација другачија, јер је другачија и ЕУ, мутирала је у прилог НАТО-у, спроводи агресивну антируску линију и активно учествује у хибридној конфронтацији с нашом земљом. Сходно томе, ширење ЕУ на Балкан значи увлачење земаља региона у конфронтацију с Русијом.

– Какав је тренутни ниво економских односа између двије земље, Русије и Црне Горе?

МАСЛЕНИКОВ: Трговина нема велику улогу у економским односима Русије и Црне Горе. Колико се śећам, највећи трговински промет је остварен 2021. године — око 10,5 милиона еура. За 10 мјесеци 2023. године међусобна трговина износила је 6 милиона еура уз огромну нашу предност: извоз из Русије у Црну Гору био је скоро 5,9 милиона еура у поређењу са увозом из Црне Горе од 0,1 милион еура. Нијесу то баш неке велике бројке. Али, након брзог и непромишљеног приступања Подгорице антируским рестриктивним ЕУ мјерама 2014, у 2015. години били смо приморани да одговоримо узвратним мјерама. Дакле, у трговинско-економским пословима Црна Гора и Русија имају веома узак спектар могућности, јер су опкољене рестриктивним мјерама с обје стране.

Друга ствар су руске инвестиције. За све године независности Црне Горе, обим наших инвестиција се приближио цифри од 2 милијарде еура. Поређења ради, за отприлике исти период Црна Гора је добила око милијарду еура грантова од ЕУ. Детаљне статистике, које укључују и „поријекло” улагања за 2023. још нијесу објављене. Знамо само да је прилив директних страних инвестиција за јануар-октобар 2023. опао за 46% у односу на исти период претходне године. Ово је чудно с обзиром да главни, како овђе кажу, „међународни партнери” Црне Горе, стално најављују нове инвестиције у земљу. У Подгорици већ одавно избјегавају да помињу руски допринос привреди Црне Горе.

Штовише, од прошлогодишње предизборне кампање постоји тенденција да се о руским инвестицијама говори у некој врсти негативног контекста. Поготово је занимљиво чути такве изјаве од истих људи, који су ми прије две-три године говорили да никада неће заборавити економски „бум” у Црној Гори, генерисан руским инвестицијама 2000-их.

Сада у Подгорици очигледно зазиру од чињенице да је Русија 2022. заузела друго мјесто на листи највећих инвеститора у црногорску привреду — са 127,2 милиона еура или 11% укупних страних инвестиција. Године 2021. били смо на првоме мјесту са 192 милиона еура, а 2022. — изгубили смо првијенство од Србије. У структури руских инвестиција у Црној Гори у 2022. години 32% се односило на улагања у црногорске фирме и банке, а 48% — на куповину некретнина. Поређења ради, некретнине чине и 48% турских, 70% њемачких и 77,4% америчких инвестиција у Црној Гори.

У међувремену, САД су — са својих 48 милиона еура улагања у ову земљу у 2022. години – у протеклих пет година више трошиле на борбу против неког „малигног руског утицаја” у Црној Гори. За те сврхе су издвојиле 50 милиона еура. Сигуран сам да кад би за истих пет година уложили исти износ у црногорску привреду — додатних 10 милиона еура годишње — то би Подгорици донијело много више користи.

Остаје да видимо какви ће бити резултати 2023. године, али у првих четири мјесеци Русија је поново била највећи инвеститор у црногорску привреду са улагањима од 42,5 милиона еура, док до краја септембра бројка је порасла на 82 милиона еура. Тако да, ако и дође до неког смањења на нивоу године, очигледно неће бити исто толико велико, као у случају с другим земљама. Али у поређењу са 2021. пад је веома озбиљан — више него удвостручен, а то је још једна посљедица подршке Црне Горе санкцијама ЕУ. Ефекат који за нашу државу, да подśетим, није ништа друго него статистичка грешка.

 

– Многе дипломате које раде у земљама ЕУ кажу да нема више политичких контаката између Руске Федерације и европских држава, а дијалог се своди на ријешавање техничких проблема. Како стоје ствари између Руске Федерације и Црне Горе?

МАСЛЕНИКОВ: Не само политички дијалог, већ и билатерални односи су скоро замрзнути. Претходна влада Дритана Абазовића постала је апсолутни шампион у рушењу руско-црногорских односа, по том питању учинила је више од посљедње двије владе Демократске партије социјалиста Мила Ђукановића, које су започеле овај процес.

Наша амбасада већ другу годину ради у најнеповољнијим условима које су нам црногорске власти безразложно створиле. У контексту „епидемије” проћеривања руских дипломатских службеника, која хара западним земљана, смањење броја наших дипломата у Црној Гори на двојицу је и даље без преседана. Колико знамо, цијела ова прича заснована је на апсолутно апсурдној идеји западних „партнера” Подгорице, да се кроз нагло смањење руског дипломатског присуства црногорски народ може наћерати да „престане вољети” Русију.

Испоставило се да је идеја неадекватна и контрапродуктивна — према мојем искуству, у протеклом периоду значајно је ојачала подршка црногорских грађана нашој земљи. Да будем искрен, иначе и нијесам очекивао дуркчије од неких људи, који су недавно изразили солидарност са Русијом. И ако сада, умјесто владиних канцеларија и дипломатских пријема у Подгорици, чешће присуствујем догађајима у бројним општинама земље, онда је то и набоље. На тај начин „из прве руке”, учимо како Црна Гора живи и дише.

 

– Какве су перспективе за побољшање односа с Русијом?

МАСЛЕНИКОВ: Што се тиче могућности да се нешто промијени, лопта је на терену црногорске стране. Питање је да ли Подгорица разумије да ће односи са Русијом морати да се обнове ипак прије но што земља уђе у ЕУ. Иако актуелна политичка елита оставља утисак да ће она „вратити по пријатељство” у тренутку кад ЕУ поново покрене процес проширења, или ако се — а то неће сигурно бити брзо — Црна Гора придружи у ЕУ и дође до неизбјежног разочарања због тога што су „приступали једној ЕУ, а ушли у другу”.

И то нијесам ја измислио — заправо такву процјену сам чуо од колега дипломата из свих земаља, које су се учланиле у ЕУ од 2004. године. Руководство Црне Горе, приступајући санкцијама ЕУ, није питало свој народ за мишљење. Исто тако, нико није питао за мишљење народа Црне Горе приликом уласка у НАТО. А јаз између онога што народ жели и оно што су потези црногорских власти према Русији је очигледан. И у руском и у црногорском друштву постоји веома велика потражња за нормализацијом наших односа и њиховим враћањем на ниво традиционално пријатељских и блиских.

извор: антена м

Подијели на друштвеним мрежама

Слични чланци

ПРИЧЕ ПОКРАЈ ПУТА, ДАРКО ПРЕЛЕВИЋ: Пупин и Тесла!

“ХУМАНИ” ЗАПАД: Караџић и Младић без одговарајуће љекарске његе, стање погоршано због лобирања за резолуцију у Сребреници!

СРБИ СВУДА: Четнички филм “Хероји Халијарда” након Вашингтона биће приказан и у Москви!

Друштвене мреже

Најчитанији чланци

jovan-erakovic-4

АФОРИЗМИ, ЈОВАН ЕРАКОВИЋ ИЗ БАЊАНА: “Не би нам могао нико ништа, да се међу нама није накотило свашта”!

јованд

ТРЕБИЊЕ: Завршен “Дучићев дан”!

дража12

СИНОВИ СЛОБОДЕ: Чувај Дражу јунака!

тихомир11

ТИХОМИР – ТИХО БУРЗАНОВИЋ: Благоје Јововић, Дражин војник, осветио Србе и пуцао на српског душмнина Анту Павелића(3)!

нкпо

НИКШИЋ НА МЕТИ: Када липе (не) миришу, од четника до жена!