Нагнаше те буре и невоље кнеже
Да Србин не буде повезано робље
И ако си знао да ће та пољана
Постанути војске непрегледно гробље
Богу си завјешта себе и војнике
Да сачуваш часно што се чуват може
И ако су ране болне и велике
Ти једно искаше помози нам Боже
Да будемо Твоји бесмртни ратници
За част отачаства свога што су пали
Да побједа може бити само Твоја
За Небеско Царство да смо гинут знали
Ти си као владар и властела твоја
И безбројна војска стали без узмака
И ваше су душе бесмртне из боја
Отишле у Царство у ком нема мрака
Због тога сијање какво небо има
Обасјава дивне Косовске равнице
А ти Мучениче за Крст пострадали
Гледаш љубљенога Господа у лице
Нек је теби слава часни кнеже Лазо
И борцима што су храбро у бој пали
Ти си своју вјеру истинску доказа
Па сте са небеса ко луче засијали
Мучениче красни Христа Васкрслога
Који нас заступаш до данашњих дана
Моли пред престолом Господа и Бога
Да нам увјек блиста свјетлост Видовдана
Чтец и химонграф Блажо Љ. Даниловић
