Пише: Милослав САМАРЏИЋ
Мало мало па однекуд изрони емисија, чланак, или макар пар редака на Фејсбуку, у којима се краљ Александар Први Карађорђевић описује у најгорем могућем светлу. То је отишло толико далеко да му се приписују и српске жртве Јасеновца. А у темељу је увек оптужба да је он творац Југославије.
Узрок овоме свакако је и факат да су 11. и 12. том сабраних дела Слободана Јовановића ”дебеле” књиге, које не могу да се ”угурају” на Фејсбук или Твитер, односно ”Икс”. У њима је објашњено како је настала Југославија. Улога краља Александра у том процесу се не помиње. Слободан Јовановић не помиње чак ни његово име.
На страну Интернет образовање, изгледа да код мрзитеља краља Александра не функционише ни логика. Никако да се запитају: Када су велике силе дозволиле неком младом престолонаследнику, па још из мале земље, да одлучује о крупним међународним питањима? Нарочито у ситуацији када он за та питања није надлежан ни у сопственој земљи. Изгледа да још постоји синдром типа ”друг Тито све зна и за све се пита”. Дакле, у уставној парламентарној монархији не одлучује монарх, већ се питају скупштина и влада.
Али оно што и даље солидно функционише – то је комунистичка пропаганда. Комунисти су од првих дана највише мрзели краља Александра и мрзеће његов лик и дело све док та идеологија буде постојала. Другим речима, до краја ће радити то што раде, а у то што раде спадају и клевете на рачун витешког краља. Вероватно немају неки посебан, тајни, Централни комитет или Агитпроп, већ делују по инерцији, како против краља Александра, тако и, на пример, против његовог гардисте Драже Михаиловића. И против Срба и Српства уопште.
Глумац Миодраг Мики Манојловић окарактерисао је недавно као велики пропуст што је уместо ТВ серије ”Вук Караџић” дигитализована, и по ко зна који пут репризирана, ТВ серија ”Отписани”. Да, то се може назвати и пропустом, али уз додатак да је просто ментални склоп комуниста такав. Ево снимају ТВ серију о Првом светском рату према романима комунисте Добрице Ћосића, иако су сви писци Првог светског рата бољи од њега: Растко Петровић, Бранимир Ћосић, Бранислав Нушић, Драгиша Васић, Милош Црњански, Станислав Краков… Али када је неко у тоталитарној идеологији, једноставно не може да погледа ван тог уског оквира.
(Српске новине, гласило ОСЧ ”Равна Гора”, Чикаго, октобар 2024) – преузето: погледи
