Декан Факултета за државне и европске студије проф. др Ђорђије Блажић каже да је влада која зависи од воље једног посланика, који може у сваком тренутку да јој изгласа неповјерење, системски на најнижем могућем рубу опстанка и она је перманентно нестабилна.
Према његовим ријечима, то приморава владу да у обављању функција у домену законодавства и извршења закона мора правити перманентне компромисе унутар већине и удовољавати апетитима партијских структура у “коалиционој” већини. Уз то, Блажић за „Дневне новине“ наглашава да је концепт владе мандатара Здравка Кривокапића рађен на benchmarking методи, тј. упоредној методи организације управе у Холандији, у Црној Гори непримјенљив.
Подсјетимо, Кривокапић тврди да будућа влада почива на четири кључне области владавини права, финансијама, образовању и здравству. Он је рекао да је модел припремљен по узору на Холандију, као примјер добре праксе, и да би у основи рационализација требало да понуди одговор на изазове који су пред Црном Гором.
Блажић каже да benchmarking метода се може користити као орјентациона метода гдје се користе сличности двије државе у површини територије, броју становника, начину организовања државе, управних нивоа и послова управе итд.
-При томе треба имати у виду да је значајан фактор политичко територијална организација државе, облик државног уређења, организације власти, политички режим итд. Сама околност да је Холандија високо децентрализована држава, која се састоји од четири државе Холандије: те Арубе, Курасаа и Светог Мартина који се налазе на Карибима. То није све, Холандија се састоји од дванаест провинција, као и три острва Карипске Холандије (Бонер, Свети Еустахије, Саба). Главни град је Амстердам, а пријестоница је Хаг са парламентарном монархијом и три нивоа управног организовања (државни, регионални, локални) значајно утиче на структуру организовања државне управе, каже Блажић.
Он потенцира околност да је Холандија једна од држава која има нај развиј енији систем локалне самоуправе и да локална самоуправа има веома широк дјелокруг надлежности, значајно детерминише државану управу смањујући управне надлежности министарстава и других органа државне управе.
–Ситуација у Црној Гори је потпуно обрнута, систем локалне самоуправе се већ више од деценију централизује значајно готово у свим виталним сферама, поготово у домену јавних финансија, имовине локалне самоуправе, смањења сопствених послова локалне самоуправе, ширење делегираних тј. пренесених појединих државних послова локалној самоуправи чиме се шире надлежности државне, а смањују надлежности локалне самоуправе. Управо правна теорија јасно одређује принципе организовања управе. Такође, теорија јасно одређује, према појединим обиљежјима, и врсте органа управе. У том контексту, услов за квалитетну организацију управе, њену рационалност, ефикасност и ефективност је претходна израда функционалне анализе (обим послова, врста послова, сложеност послова, техолошка опремљеност итд.) која детерминише комплетну организацију управе, тврди декан Факултета за државне и европске студије.
На другој страни Блажић каже да нова влада има доминантно формално еспертску профилацију, узимајући у обзир појам “експерта” као високо образованог кадра чији се капацитет извлачи доминантно из професионалне биографије кандидата.
–Међутим, ова влада и поред предности у формалном експертском статусу има пуно недостатака у неискуству чланова владе у функционисању сложеног система државне организације, нарочито ако се има у виду и околност да постојећа црногорска управа није ни приближно на задовољавајућем нивоу компетентности, с обзиром на начин досадашње партијске селекције кадрова, али и тренутка тзв. ‘смјене генерација’ у јавној управи, поручује Блажић.
У том смислу ће, додаје, црногорска управа и даље морати да се ослања на постојећи средњи и нешто мање на старији управни кадар.
