И док у Црној Гори влада античетничка хистерија и припадници ЈВуО се називају фашистима и ратним крволоцима, баш у ове дане прије 76 година герила Драже Михаиловића на дјелу је показала на којој је страни током Другог свјетског рата била и да се борила против нацизма са провјереним савезницима. Наиме, 10. августа 1944. године из Прањана, са Галовића пољане у оквиру операције „Халјард“ евакуисана је група од 350 савезничких авијатичара.
Група авиона Ц – 47, коју је сачињавало шест авиона, спустила се ноћу 10. августа 1944. године. Извршено је укрцавање авијатичара у авионе, и један по један одлетели су пут Барија уз пратњу ескадриле ловачких авиона. Евакуисано је успешно око 150 људи. У седам часова ујутру 10. августа 1944. године уз пратњу већег броја ловаца П -51 и П – 38, појавило се поново осам транспортних авиона Ц -47. Приступило се укрцавању у авионе још око 200 људи, који су један по један одлетали пут Барија уз пратњу ловаца.
Обезбеђење аеродрома за време евакуације вршиле су снаге Првог и Другог равногорског корпуса, омладинске бригаде и официрске школе, укупне јачине 8.000 до 10.000 бораца. Евакуисани су и неки цивили, амерички грађани, који су се за време рата затекли у Србији, као и чланови војно – политичке мисије предвођеном политичарем Адамом Прибићевићем и капетаном Звонимиром Вучковићем.
О операцији „Халјард“ на широко је писала тадашња савезничка штампа, а признања Дражи стизала су са разних савезничких адреса. И дан данас представници некадашњих савезника одибиљежавају тај датум и посјећују Прањане. И како то да они о свему томе све знају, а већина домаћих генерација о том догађају појма нема. Због тога се и дешавају примитивна подметања попут овог најновијег и од прије неколико дана у Беранама са спорним графитима!
Како то организатори пребацивања свезничких пилота послије 76 година постадоше фашисти, слуге окупатора и муслимански крволоци свакоме ко има грам мозга је до зла бога сумњиво и бесмислено. И умјесто да након комунистичког мрака отткривамо непознате детаље о једној од највећих спасилачких савезничких мисија током Другог свјетског рата на Балкану у организацији ЈВуО у Црној Гори се још увијек четници доживљавају као ликови из филмова Вељка Булајића или као слуге окупаора из књига Брозових историчара. Након операције „Халјард“ паметноме је доста да закључи на чијој су страни били четници и за чије су се идеје борили и на крају и дали главу!
Припремио: И.М
