Српски национални савјет Црне Горе и СИКК „Свети Сава“ у оквиру програма „Српско културно љето 2024“ у галерији „Никола и Угљеша Поповић“, организовали су трибину под називом „Политика и књижевност“ на којој је гостовао Милан Кнежевић.
Отварајући трибину уредница програма, Ивана Рмуш, подсјетила је да је Кнежевић један од најистакнутијих политичких и књижевних гласова Црне Горе.
-Милан Кнежевић је познат не само као лидер и оснивач Демократске народне партије, већ и као човјек који је дао велики допринос борби за очување националног идентитета и културне баштине српског народа у Црној Гори. Његова политичка каријера прожета је борбом за правду и демократске вриједности. Међутим, Кнежевић није само политичар – он је пјесник и писац чија су дјела прожета дубоким емоцијама и рефлексијама о стању нашег друштва. Његов рад на оба ова поља није само симбол мудрости, већ и визије бољег друштва.
Присутнима се обратио и књижевник Будимир Дубак који је у својој пригодној бесједи истакао да је Кнежевић објавио бројне радове и да је за исте награђен.
-Објавио је бројне збирке поезије попут „Депонија снова” и „Авлија бивших”, а његово књижевно стваралаштво препознато је бројним наградама, укључујући „Велике Грамате” и награду „Радоје Домановић”. Његова књижевност осликава дубоку повезаност с људским духом и идејама слободе, али и оштар политички коментар нашег времена.
Говорећи на тему „Политика и књижевност“ Милан Кнежевић је казао да се од њега можда очекује да говори о његовим искуствима преплитања и расплитања политике и књижевности али да се он ипак одлучио за нешто другачији приступ.
Зато се одлучио да говори о примјерима из свјетске и наше књижевности са којима се политика брутално обрачунала.
-Говорићу о Цицерону коме је откинута глава и обје шаке због његових филипика против Марка Антонија, био је заговорник Римске Републике, уз Демостена највећег реторичара античког свијета, Марко Тулије Цицерон је жестоко наступао против гушења постулата Римске Републике и њеног претварања у умивену али јасну диктатуру. Прво се супроставио Цезару и једва спасао живот, да би то поново урадио кад се супроставио Марку Антонију. Склапањем Другог тријумвирата са Октавијаном и Лепидом, постигнут је договор о елиминацији њихових политичких противника. Цицерон је био на Антонијевој листи, убијени су му и брат и син. А његова одсјечена глава и шаке изложени на римском Форуму гдје је држао говоре против Антонија. Ваља поменути и Пушкина који је темељ и кров руске књижевности, питање је кад би, да није било његовог генија, руски народни језик ушао у књижевност, био је бунтован и велики противник царског апсолутизма био је изгнан неколико пута из престонице.
У наставку свог обраћања Кнежевић је говорио о животу и дјеловању Дантеа Алигијериа, Волтера, Достојевског, Николаја Гумиљова, Сергеја Јесењина, Федерика Лорке, Езре Паунда, Кнута Хамсуна, али је направио осврт и на наше књижевнике Бранислава Нушића, Петра Кочића, Растка Петровића, Милована Ђиласа, Борисава Пекића.
