Шестдесетшести број  представљен је 30.августа 2024. часопис “Глас Хомије” у Српском културном центру “Ћирилица”, у Београду.
Вече беше врело, летње, испарава бетон, камен, једва се дише. Али, врелина није сметала да се сала напуни бројним љубитељима часописа и знатижељницима, чија душа вапи за културом. Вече је отворио уредник, историчар, господин Горан Киковић, чија
поздравна реч беше не само захвалност свима који су дали допринос да 66. по реду часопис изађе на видело, већ и свим присутним.

Кренуло се узвишеним звуком гусала, чији су тонови стизали до самог храма Светог Саве и као ехо, враћали се назад. Зналачки, одуховљено орио се глас гуслара Ђорђа Тановића. Потом је словио генерал др Лука Кастратовић, председник Удружења Васојевића у Београду. Центар приче је био о обележавању 25-годишњице страдалих жртава у НАТО агресији 1999. у Мурини и 80 година од страшне одмазде народа у селу Велика ( који се третира као геноцид), где је три четвртине сељана мучки убијено. У часопису су оба догађаја детаљно описана.

Након тога је Миомирка Мира Саичић, пјесникиња и писац, нагласила да треба да се покрене акција од стране званичних институција, како би свака страдална жртва добила своје име, да не буде само број у збиру. Јер, ако их безимене оставимо, убијамо их по други пут. Прочитала је песму посвећену страдалој деци у Мурини.

Милосава Мијовић је казала своју песму, а након тога реч је добио пороф. др Марко Миловић, председник Српског културног клуба СНО Васојевића у Београду. У осврту на садржај часописа, издвојио је репортаже о природним лепотама Берана и околине. У овом броју описани су Комови и Штавна и пионири планинског туризма. О значају ове рубрике сувишно је говорити.

Песникиња Драгица Радојевић представила се песмама, истакавши песму о љубави између Срба и Руса. Затим је Повеља пријатељства уручена Горану Киковићу. Киковић је добио Повељу од Српско-Белоруско-Руског пријатељства Србије, чији је
предсједник Ново Бакић. ПОВЕЉА је додијењена  како пише у њеном садржају: “За изузетни допринос у очувању националних интереса и неговању традиционалних вредности Српског народа у Црној Гори у веома тешким историјским околностима.

Овим поводом је Ново Бакић,предсједникове организације истакао веома важну  и пресудну улогу Горана Киковића
и његов допринос на афирмацији  у историји,традицији култури Васојевића и Црне Горе и све оно што повезује истинске пријатеље и народе, као што су Руси,Белоруси и Срби .Историчар Киковић је и аутор књиге “Русија и Црна Гора кроз вјекове”.

Вече је како и приличи затворено гусларским појањем млађаног Милоша Гашевића.

Након званичног дела уследило је дружење присутних до касно у ноћ. Звуци гусала, мирис завичаја из “Холмије”, учинили су да се сви, бар на тренутак осете као да су у завичају.Хвала уредништву часописа на прегалаштву и домаћину вечери.

Миомирка Мира Саичић