Насловна Почетна Београд за средовјечне: Дан студената након 30 година или побуна без разлога!

Београд за средовјечне: Дан студената након 30 година или побуна без разлога!

Пише: Иван Милошевић

Читам ове честитке за Дан студената и жалим те младе људе који данас нијесу на предавањима, нема их у студентским домовина, на спортским теренима, у парку са лијепим дјевојкама, него чаме по кућама, играју игрице, гледају ТВ и слушају ове режимске мудраце како им обећавају свијетлу будућност. Не знам хоће ли након ове короне успјети да је осмисле и крену испочетка и врате се тамо гдје су били само прије тридесетак дана. Када упоредим њихово и своје студирање, тамо негдје средином 80-их прошлога вијека, не могу да вјерујем да живим на истој планети и да живим на истом Балкану, Србији и Црној Гори. Прије 30 и још кусур година била је права авантура студирати, било је право уживање живјети у студентском дому, а посебно је то важило за Београд. Толико младости, толико снова, толико љубави, било је у „Студентском граду“, „4. априлу“, „Рифату“, „Карабурми“ (београдски студентски домови), да од тога нијеси могао да спаваш, нијеси могао да предахнеш од нових сазнања, смислених и бесмислених побуна и свега остало што прати младост. Било је то вријеме званичног комунизма, једнопартијског система, али тога је било само на ТВ и у централним комитетима, док је на осталим странама све дисало побуном, жељом да се сазна сваки дан нешто више и да се свако љето отупутује негдје, на Запад или Исток, гдје ти срце жуди.  А данас су студенти ван домова, ван факултета, ван младости, ван живота!

Увијек се на овај дан сјетим студената из Подгорице моје генерације, који су након повратка у Црну Гору остварили запажену политичку каријеру, а не могу чуду да се начудим онима који су данас засели у фотеље антисрпских странака и тамо држе тираду о инвазији великосрба и вишевјековној политичкој окупаторској идеји која долази из Србије. Ни данас не могу да схватим јесу ли то они исти људи са којима сам преко реда у студентској мензи долазио до порције, јесу ли то они исти људи са којима сам освитао по кафанама у Железнику, Винчи и Бежанинској коси? Јесу ли то они исти људи са којима сам у „Посљедњој шанси“ на Ташмајдану испијао гајбе пива и вина, у мамурлуку проводио јутра и јутра и са поспаним таксистима зором се довлачили до домова, заузетих кревета и забрављених соба? Гдје они видјеше те великсрбе, мрзитеље Црне Горе и свега што је црногорско, када смо тек у београдским кафанама и факултетским клубовима спознавали да је бити Црногорац нешто посебно, нешто што нико нема осим нас из тадашњег Титограда, Никшића, Цетиња… 

Одох далеко, али ми нешто жао ових данашњих студената. А још ми их је жалије када видим ко им честита њихов дан. Можда и гријешим и претјерујем, јер свачија младост је непоновљива, али слике студентског живота од прије 30 и кусур година не препознајем међу данашњом омладином. А шта знам, можда су они и бољи од мене и нас из тамо поменутих 80-их и имају боље гене и духовне темеље. Можда! 

 

Најновији чланци

Тајип Ердоган: Турска ће одбити чланство Шведске и Финске у НАТО!

Турска је поручила савезницима да ће одбити чланство Шведске и Финске у НАТО-у, рекао је турски предсједник Реџеп Тајип Ердоган у видео снимку објављеном...

Срцепарајуће, Алекса Бечић: Дритану сам отворио врата своје куће, а он ми је забио нож у леђа!

Црна Гора је добила владу с никад мање легитимитета и легалитета, али са никад више функција и фотеља, казао је лдиер Демократа Алекса Бечић...

Милорад Додик: Експанзија муслиманског национализма!

ЕКСПАНЗИЈА муслиманског национализма у БиХ је веома видљива, рекао је српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик гостујући у Дневнику Нове ТВ. – Она је продукт...
video

Може ли Мило ниже: Све за албанство, Српству шипак!

Пише: Иван Милошевић Трудиш се да будеш равнодушан на Милове форе и фазоне, али то што он може да извали и уради мало ко може....

Патријарх Порфирије: Наш циљ је да испунимо Реч Христову – да једно будемо!

Христос васкрсе! Ваистину васкрсе Господ, браћо и сестре, и Васкрсењем својим нама дарова пуноћу радости, лепоте и сваког добра; штавише, дарова нам живот, живот...