Док Екрем Бајровић труне у подујевској рупи без закона, а Милош Ајковић лежи у модрицама понижен јер је носио своју црногорску ношњу, Спајић, Милатовић и Ибрахимовић броје лајкове и гледају у туђе амбасаде.
Да ли Црна Гора има власт? Или има само колонијалне управнике из западних амбасада?
Док се у ћелији казамата у Подујеву већ скоро три године, без икакве кривице, мучи Екрем Бајровић, држављанин Црне Горе, бивши полицајац који је у рату спасавао животе, док је на Видовдан на Газиместану и дан касније тучен и понижаван младић из Зете само зато што је на глави имао капу и ношњу својих предака, у Подгорици се не чује ни миш. Само мук и звецкање тастатура пи-ара који на Твитеру глуме државу.
Предсједник државе Јаков Милатовић –ни ријечи. Предсједник Владе Милојко Спајић – ни ријечи. Министар иностраних послова Ервин Ибрахимовић – ни ријечи. А управо је он Екрема Бајровића водио као кандидата на својим изборним листама Бошњачке странке. Данас? Данас га се одриче као проказаног, умјесто да се поноси овим моралним и људским горостасом који је спашавао животе невиних током рата на КиМ. То што ради црногорска власт није само ћутање. То је кукавичлук. То је срамота. То је државна издаја. И зна се шта историја ради са кукавицама и издајницима. Не памти их, али их презире.
Бајровић: Човјек кога су продали
Екрем Бајровић је живио у Бару, радио, био комшија, пријатељ, грађанин. Његова „кривица“ је то што није хтио да прода земљу и кућу у Витомирици код Пећи. То што је имао храбрости да затражи судским путем да му се дио отете имовине врати. То што је пријавио пљачку и уништавање имовине. То што није пузао.
За то је ухапшен, осуђен на 12 година, без доказа, без аргумента, без стида. Чак и тужилац Иљир Морина признаје да је Бајровић спашавао албанске цивиле, али то ником ништа. Није то на линији агенде. Његов процес је фарса, његов затвор политички, његова кривица – што је човјек који није никог издао, а могао је. Данас је његова породица из медија сазнала за одлуку тзв. Апелационог суда из Приштине који му је потврдио првостепену пресуду на 12 година затвора. Тако сурова казна јер је спасио животе Албанцима? Шта би било да их је којим чудом убијао или малтретирао ?
Ајковић: Цијепање ношње – пљување по народу
Милош Ајковић, младић из Зете, није тражио ништа више од права да буде оно што јесте. Да носи ношњу, да стоји на Газиместану, да обиљежи Видовдан. Није викао, није провоцирао, није махао заставама, само је био ту.
И зато су га шиптарски терористи, под маском „косовске полиције“, бацили на земљу, тукли, поцијепали му ношњу, узели му заставу, циљали у крст на врату. Хтјели су да понизе њега, али и све оно што та ношња симболизује. И успјели су у нечему — да нам покажу колико је Црна Гора ћутке на коленима.
А шта ради власт?
Спајић? Он је вјероватно био заузет испијањем еспреса на неком форуму и фотографисањем са појасом „дигиталне трансформације“. За њега, случајеви као што су Бајровић и Ајковић нису вриједни ни објаве на Инстаграму. Нису „ин“. Није то ИТ сектор. Није то криптовалута. То је народ, и то њега не занима.
Јаков Милатовић? Човјек који се обраћа младима спотовима и празним причама о европској будућности, али нема петље да каже: „Не дам своје грађане!“ Ћути као да му је језик узео Курти. Ћути јер зна да је његова политичка каријера грађена на трулим темељима сервилности према странцима и да је случајни предсједник.
А Ервин Ибрахимовић? Највећа морална срамота у цијелој причи. Човјек који је сједио у истом тиму политичком са Бајровићем, данас не смије ни да изусти његово име. Није то дипломатија, то је издаја. Срам те било, министре! Бајровић је твој сународник, твој страначки колега, твој човјек – и ти ћутиш. Ћутање је избор. А тај избор говори више него било која реченица.
Ћутање је саучесништво
Кад држава не штити своје грађане, она постаје саучесник. Кад Влада ћути на неправду, она је дио те неправде. Кад предсједник нема снаге да стане уз свој народ, онда није предсједник – него декор.
Зато Црна Гора данас није само кукавица. Она је, под оваквим руководством, саучесник у прогону, у терору, у нестајању. Саучесник у туђим злочинима. И ако се не пробуди – историја ће је запамтити као државу која је ћутала када су јој грађане тукли, хапсили и убијали.
Али ми нећемо ћутати
Ми, који пишемо, пратимо и говоримо, нећемо дозволити да све то падне у заборав. Ми нећемо дозволити да се истина прекрије европским спонзорствима и НВО извјештајима. Ми нећемо дозволити да се Екрем и Милош забораве.
Они су ваша срамота, господо на власти. Они су ваше огледало. И што се више скривате од тог огледала – то је слика јаснија.
У име части, у име истине, у име државе коју више не препознајемо:
Пробуди се, Црна Горо. Ако ти је ишта остало од савјести.
редакција Барског портала
