Док су Срби били Срби, а Руси Руси, нијесмо се били ми овамо, ни они тамо.
Најнеосвојовији простор је празна глава, јер не дозвољава да ишта у њу уђе.
Ако ће љепота спасити свијет, чему се надамо ми у оваквом грдилу?
Каква је корист од природних љепота кад их засјењују неприродна грдила?
Све што нам је Бог дао, дозволили смо да однесе ђаво.
Има нешто логично и у овој земљи. Њен развој ометају ометени у развоју.
Кад би свако испред огледала стао, трач би нестао.
Србима се слобода одузима, а Црногорци је сами предају.
Једини поуздани ослонац нам је Русија, све остало – непоуздана је бусија.
Највећи умови су највидљивији, и зато их невоља најлакше погађа.
Што се брже трчи за незналицом, више се заостаје у развоју.
Зна се да су и они од крви и меса, али гдје им је кичма?
Глава може бити толико тврда да не осјећа ни туђу чизму.
