Пише: Момо Јоксимовић, предсједник Партије пензионера-ПИР и Удружење грађана Вранеш

Велики број грађана Црне Горе сматра да нам стварност и будућност нијесу  добри. Под теретом живимо. Докле ? Цијене вртоглаво расту. Удар на стандард је неподношљив. Дјеца нам расту у лошем укупном амбијенту, како  медијском, безбједоносном тако и у образовном. Лијечење је скупо, за многе неприступачно,  није добро . Образовање нам је најгоре, а оно је најважније за свако друштво па и наше. Болнице  и школе нам нијесу по мјери. Правосуђе и полиција као гарант слободе, правде и правичности, нам је више него лоше.Село нам изумире. Ако нема села нема ни државе.  Не само што нам је много тога лошег него не умијемо  све то да поправимо.Нешто превише се свађамо,  петљамо, импровизујемо.  Не мали број грађана Црне Горе мисли да нам спаса нема , али  „пропасти нећемо“.  Дакле укупна ствраност нам  по одавно није добра. Са њом на тенане тонемо.  Но нема кукања. Кукање  ништа не доноси  до очај.  Имамо ли снаге,имамо ли моћи да се удружимио сви који желимо добро себи  и генерацијама које долазе да нам буде боље.  Позивамо најпозваније и оне који највише могу да дају: првенствено новинаре и просветаре и љекаре , спортисте, културне посленике, филмске и драмске ствараоце, судије и  тужиоце, полицију, предузетнике, привреднике, сељаке и раднике, пољопривреднике  и занатлије, угоститеље и све људе добре воље, да градимо боље друштво.

Идоли су нам постали криминалци, а проститутке узори. Развратност , осионост и примитивитзам  је свакодневница. Правосуђе огрезло са безбједносним сектором у криминал. Стандард све лошији, а држава све немоћнија. Знају ли одговорни шта је држава. Да је држава моћ, сила, принуда, регулатор свега и свачега. Држава кад хоће све се може.Каква демократија. Демократије нема. Дјелимично живи у Швајцарској. Гдје још???

Можемо ли живјети боље, има ли рјешења за бољи и удобнји живот. Има…

Ајмо свако да у својој бранши да допринос.  Ајмо са прагматичним рјешењима да спасимо садашњост и будућност.  Ми смо ту да помогнемо, предлажемо и дајемо рјешења, а да их политичари спроведу. Не овакви политичари какве имамо, већ да их ми бирамо, да нама одговарају.  Политичари који знају, да их нађемо и бирамо који  хоће и могу.  Има их много и паметних, вриједних и часних и много бољих од нас самих.  

Зато под хитно хоћемо отворене  изборне листе, да ми грађани бирамо одговорне који ће народу одговарати а не никоме или само свом шефу.

Да одлучујмо по свим важним  питањима  референдумом. Тако не би било политизације. Да су се грађани питали, нико не би добио од функционера 600 еура повећање плата, то је сулудо, а село нам нема пута, струју, воду.. Регулисало би се питање језика, држављанства, и то безболно и одмах. Још нам кажу ми у име и по жељи народа радимо! Ма народ нико не пита. Који народ.

Социјална давања и разни видови помоћи се често   злоупотребљавају. Краде се на сваком кораку. Злоупотребе су на свим нивоима. Дошли смо дотле да се краде на дневницама, путним трошковима, годишњим одморима, превозу, одвојеном животу, туђој њези, инвалидама, пензијама, бројним принадлежностима, дипломама, итд.   Докле ? Кад ће крај лоповлуку ???  А систем контроле никакав. Хоћемо демократију, али какву? Да се народ пита! Да се грађанин пита како то Устав каже!

Хајде  почнимо да се мијењамо. Поздравимо комшију. Питајмо га како је. Требали му шта. Како му можемо помоћи. За почетак доста.

У оштини Бијело Поље,, са инфраструктуром је најлошије у Вранешу.Зашто???