Насловна Фељтони Антисрпска политика КПЈ између два свјетска рата (9): Фанатизам комунизма захватио Црну...

Антисрпска политика КПЈ између два свјетска рата (9): Фанатизам комунизма захватио Црну Гору

Пише: Миљан Станишић

КПЈ је тако до фанатизма на поменутој платформи идеологизирала најсиромашније слојеве друштва дајући им илузију да је дошло вријеме да се и они питају, а да за остварење тог узвишеног идеала треба физички уклонити све оне који им стоје на путу. Касније ће им КПЈ створити још већу одиозу према буржоаским елементима, јер ће их додатно и оптужити да су плаћеници, шпијуни и слуге окупатора са којима се треба обрачунати.

Вјештом пропагандом комунисти су успјели да своју идеологију инфилтрирају баш код најсиромашних структура друштва, преко њених већ обучених кадровика, а посао им је био олакшан јер је Црна Гора била аграрна земља, а већина становништва живјело је искључиво од екстензивне пољопривреде и сточарства, са ниским степеном образовања. Индустрија је била слабо развијена са малим бројем ситних предузећа и са нешто већим занатским. КПЈ је успјела да врбује један број студената, од којих је већи дио био у категорији „вјечитих“, али који су били изузетно дриловани кроз партијске обуке, па су агресивном пропагандом успјели да у народу изврше извјестан утицај.

Дио народа је повјеровао бајковитој причи КПЈ, јер је дошла из уста „школованих“ људи, који „боље знају“. Како је било мало ученијих људи, они нешколовани су гледали да од њих нешто науче. У прилог тим „мозговима“ ишле су и историјске околности које су се десиле тј. тешка ситуација и безнађе у којем се народ нашао окупацијом земље од стране фашистичких завојевача. Баш за те услове комунисти су се највише и припремали, јер је врхунски њихов циљ била револуција гдје ће по угледу на Октобарску револуцију поразити капиталисте и оне који им се не повинују. Они су пропагирали да ће помоћу свемоћне мајке Русије убрзо сломити фашизам и успоставити друштво без експлоатације, а сву власт предати радницима и сељацима који ће бити сами господари своје судбине. За тај утопијски идеал придобијен је и дио омладине, усађујући у њима борбени идеал да је слобода близу, као и причом о свијетлој будућности у социјализму, као прелазној фази ка „најсавршенијем“ друштвеном уређењу које ће постепено створити комунисти тј радници и сељаци, а за те идеале треба поднијети жртве још само мало времена, док се земља коначно не ослободи.

Комунистима је циљна група била и омладина првенствено због борбеног темперамента коју младост у себи носи, гдје доминирају емоције, елан, доказивање, а рационалност често бива дјелимично потиснута. Многи млади људи у заносу да испуне дуг својих слободарских предака јуришали су храбро у првим редовима, не жалећи своје животе. КПЈ су требале те жртве, којима су они лицитирали и увијек их помињали како би доказали које су жртве поднијели борећи се против окупатора, али како су по клишеу увијек наглашавали и „домаћих издајника“. Зато су и честе прогласе управо и посвећивали омладини, како би у њима што више утицали на емоционалну сверу, а онда их слали по терену и употријебили у своје партијске сврхе.

У програмским документима КПЈ је првенствено била програмски оријентисана као заступник интереса радничке класе. Међутим, како је пољопривреда и сточарство било кључно занимање у Црној Гори, а индустрија и и занатство слабо развијени, то је КПЈ тридесетих година почела све више да се ослања на ову категорију и почиње да издаје и часописе њој посвећене, као што су нпр. „Сељачка самопомоћ“, „Сељачко братство“ и сл. како би што брже продрла на село и спроводила своју политику. То је узроковало да је КПЈ повећала своје чланство, па је уочи 13. јулског устанка око 80% њених чланова било са села, а најдрастичнији однос је био у Даниловграду гдје је од 90 чланова КП само један био из града.

Како су краљ Петар Карађорђевић и влада Краљевине Југославије одмах, свега наколико дана по избијању рата, напустили земљу и отишли прво у Каиро, а потом у Лондон, капитулацију су у име Врховне команде морали да потпишу њени опуномоћеници 17. априла 1941. године у Београду и од тада наилазе тешки дани за српски народ, који ће се убрзо наћи измађу Сциле и Харибде, што никада није било слично у дугој историји борбе за слободу и опстанак, на овој балканској вјетрометини различитих утицаја и сфера интереса великих сила. Српски народ навикнут на честе ратове увијек је налазио снаге да се кроз јединство и патриотизмом задивљујуће супростави сваком спољњем непријатељу, али никада као у овом рату није био суочен да му сународици слуђени крвожедном туђинском идеологијом забију нож у леђа и уз помоћ споља успију да сатру и раздробе српско национално биће.

Црна Гора је за разлику од других српских простора имала и тај спецификум да је била захваћена нетрпељивостима и трвењима и прије појаве комунистичке идеологије на овим просторима. Властољубиви, мегаломански диктатор краљ Никола не успјевајући да засједне на свесрпски престо креће у политички заокрет ка посебности црногорског народа и почиње да поспјешује нетрпељивост према стожеру српског народа, Србији. То све није имало такве размјере као од времена када је он напустио земљу, а нарочито је интезивирано када је коначно детронизован и забрањен му повратак у Црну Гору. Он са својим одбјеглим сарадницима планира, организује и пропагандистичким триковима буни дио народа и изазива сукобе, гдје ће много људи страдати и тако је оставио опако сјеме раздора, које Црну Гору и до дана данашњег прати.

И прије напада на Југославију, њемачке и италијанске агентуре послале су своје људе у земљу организујући шпијунску мрежу, како би лакше остварили своје ратне циљеве. Још и годинама прије Другог свјетског рата била је активна италијанска обавјештајна дипломатија. Такве тенденције открило је и Одељење Министарства унутрашњих послова за државну заштиту, па у свом Билтену за јул 1939. године саопштава :“На територији Зетске бановине а поглавито у срезовима: цетињском, барском и подгоричком, у последње вријеме упорно се шире вести о скором издвајању Црне Горе од Југославији, и о доласку црногорског принца на престо самосталне Црне Горе. Подручним управно- полицијским властима на територији пређашње Црне Горе наређено је да се предузму потребне мере и безусловно на своме подручју спрече и онемогуће сваку сепаратистичку акцију и сузбију све алармантне и тендециозне вести, као и да против одговорних лица најхитније и најстрожије поступају по закону“.

Италијани су рачунали на успјех својих активности рачунајући на лоше економске прилике, новчана средства која су и које ће улагати, као и ослањање на своје сљедбенике из редова бивших зеленаша, ЦФС и сл.

(наставиће се)

Најновији чланци

ДФ: На сахрани владике Атанасија

Сахрани владике Атанасија Јевтића у манастиру Тврдош јуче је присуствовала и делегација ДФ-а. Делегације је била на челу са градоначелником Будве Марком Батом Царевићем и носиоцем...

Корона: Око 34.000 грађана жели вакцину!

Позивом на број 1717, до сада је око 34.000 грађана исказало интересовање за вакцинацију, казао је генерални директор Директората за дигитално здравље при Министарству...

Јован Маркуш: Мило Ђукановић није достојан да представља народ Црне Горе!

Пише: Јован Маркуш Неприсуствовање акуелног предсједника Црне Горе Мила Ђукановића сахрани умировљеног владике херцеговачкох Атанасија, једног од највећих теолога и једне од најпознатијих личности у...

Владимир Лепосавић: Закон о слободи вјероисповијести необорив!

Нови закон о слободи вјероисповијести садржи и дјелове из образложења пресуда Европског суда за људска права, тако да је у потпуности необорив, казао је...

Ово нам нијесу причали: Спаљивање четничког војводе Косте Тодоровића!

Пише: Милисав Марковић Коста Тодоровић се родио у Ужицу 1882. године у скромној породици. У раном детињству је остао без оба родитеља и одрастао је...