Насловна Фељтони Антисрпска политика КПЈ између два свјетска рата (7): Припрема братоубилачког рата и...

Антисрпска политика КПЈ између два свјетска рата (7): Припрема братоубилачког рата и револуције

Пише: Миљан Станишић

КПЈ је прихватила Пакт из 1939. године између бољшевичког СССР и нацистичке Њемачке (Молотов-Рибентроп), чиме је била и на страни нацистичке Њемачке. Потписани Пакт између бољшевика и нациста о ненападању и сарадњи логичан је слијед када се има у виду да су то двије екстремне тоталитарне организације, лишене демократских капацитета, а које су  имале за циљ да насилним путем завладају свијетом. Тек када су оне једна другој постале сметња, између њих је дошло до конфронтације и сукоба. Све до напада Њемачке на СССР 22. јуна 1941. године, КПЈ је поштовала наведени споразум, без обзира што је повремено истицала демагошке пароле осуђујући наци-фашисте и земље западне парламентарне демократије, које је називала империјалистичким и „стављајући их у исти кош“. Комунисти су вјештом пропагандом донекле успјели да се инфилтрирају у најсиромашније структуре друштва, пропагандом о одузимању земље велепосједницима и подјеле сељацима и сл. КПЈ је успјела да врбује и један број студената, од којих је највећи број њих био из категорије „вјечитих“, који су били изузетно дриловани кроз партијске обуке и добро материјално награђени, како би у народу остваривали што већи утицај.

Стратегију КПЈ уочи и почетком Другог свјетског рата описао је, према комунистичким документима, Стивен Клисолд, предратни британски конзул у Загребу и Београду, а током рата је као члан британске делегације одржавао интензивне контакте и са Титовим и Михаиловићевим штабовима. Он је слиједио протитовску политику и имао је увид у јавна и тајна комунистичка документа, наредбе и сл. Један од тих је и онај у коме Тито од Коминтерне тражи да од Њемаца издејствује да се пусте сви заточени учесници Шпанског грађанског рата, који би им добро дошли у распиривању маса. Клисолд наводи Титове директиве и партијска упутства за даљи рад и дјеловање комуниста, као што је да КПЈ „мора узети активног учешћа у збацивању монархистичког режима и пружити подршку свима елементима који имају исти циљ, без обзира на њихов идеолошки карактер“, при чему треба „пружити сву нужну потпору усташама, Македонцима, Албанцима и другим националним организацијама уколико би оне могле допринијети што бржем збацивању данашњег режима; помоћ треба да се пружи и црногорским сепаратистима ако прихвате антиројалистичку линију у Црној Гори“, уз очекивање да „Југославија мора бити растурена у више дјелова“, при чему ће „партија потом дјеловати у свакоме од њих сходно раније датим упутствима“. Тито у директивама и упуствима сугерише да чланови КПЈ који буду позвани у војску треба да „врше дезорганизацију отпора југословенске војске, стварајући забуну међу официрима и људством, тако да пораз изгледа као последица неспособности официрског кора, чији углед мора бити коначно уништен“. Даље се члановима КПЈ препоручује да сакупљају оружје и ратни материјал и да га смјештају на скровита мјеста „ради позније употребе“. Према овим директивама и упутствима Тита поступано је уочи и током рата.

Потписивања Тројног пакта КПЈ је приказивала као издајнички, профашистички, и развила је против њега жестоку кампању, приказујући себе као патриотску организацију која ће повести народ ка слободи. Однос КПЈ у Априлском рату био је капитулантски, јер су они прижељкивали капитулацију Краљевине Југославије. Многи од њих су избјегли војну обавезу, а већи број њих који су учествовали у рату испољили су недисциплину и непослушност према командном особљу; крали су и скривали оружје, дезертирали и сл., јер овај рат нијесу сматрали својом обавезом одбране отаџбине, зато што њихов идеолошки заштитник СССР није био у рату против наци-фашизма. Били су бројни примјери таквога понашања, а овдје се није радило о страху, кукавичлуку и колебљивости појединих комуниста, већ о стриктном извршавању партијских налога, ставова, стратегије КПЈ, као што је и она о избјегавању војне обавезе. КПЈ је у Априлском рату прикупљање наоружања и муниције поставила као приоритетни задатак свим комунистима и симпатизерима, који су већ тада стварали партијску војску, а тај је посао имао конспиративну улогу. Од њих ће се касније умјесто устаничке војске стварати партизанско-комунистичка, о чему свједочи и Радован Лекић: „Војни повјереници добијали су задатак, поред прикупљања оружја, и формирање герилских група. У герилске групе примани су само чланови Партије, СКОЈ-а и сељаци блиски Партији, Приликом формирања група нијесу употребљавани термини који би откривали да се ради о формацијама које ће касније постати партизанске јединице“.

За разлику од комуниста , који су се уочи и за вријеме Априлског рата понашали калкулантски, у већини српског народа је прорадио родољубиви дух и они су се масовно пријављивали у војне команде, очекујући напад наци-фашистичког агресора. О томе ћемо навести извјештај јеромонаха Гаврила Дабића, настојатеља манастира Мораче, упућеног митрополиту Црногорско-приморском Јоаникију, од 30. марта 1941. године: „Народ је одушевљен и кличе своме младоме Краљу. Кличе своме првом грађанину Његовој Светости Господину Гаврилу и Његовом Великопреосвештенству Митрополиту Јоаникију, којима су много благодарни, јер знају шта је ропство Њемаца и Аустрије. Гледао сам позване резервисте, све старије људе, који крећу са својих огњишта, остављајући своју фамилију, многи и без зрна жита. Препоручују ми и моле да им фамилије не упуштам, да им поможем у невољи. Обећавам да ћу  учинити све што могу. После извршеног благодарења, коме су позвани резервисти присуствовали 29. (16.) 03., растанак је био дирљив. Сваки радије иде у војну јединицу, на фронт, него својој кући. Клицању нема краја. Народна пјесма која ниче из дубине душе свакога Србина- Црногорца (Онам’онамо) разлијеже се долином Мораче. Све весело иде, а многе сам видио који за пут од 50-60 км. пјешачења, у својој торби имају по пола кукурузног хљеба и неку главицу лука. Ово због тога што је часни пост. Пјесме и клицање, а по некад и по који револверски метак, чује се док не зађоше у клисуре зв. Платије. Суза нема ни код жена“.

Најновији чланци

Подршка гуслара каолицији „За будућност Никшића“

Легендарни гуслар Бошко Вујачић и један од најбољих гуслара млађе генерације, Марко Шћепановић, дали су снжну подршку коалицији "За будућност Никшића" и Марку Ковачевићу....

Виши суд; Миго, нека ти је срећно 97.000 евра!

Вијеће Вишег суда у Подгорици, донијело је рјешење којим се обустваља кривични поступак против бившег градоначелника Подгорице Славољуба Стијеповића, који је у афери „Коверта“...

Представљамо: Нови (46) број „Гласа Холмије“

Према ријечима главног и одговорног уредника Горана Киковића из штампе је изашао нови број часописа за књижевност,историју и културу ''Глас Холмије'',који излази на српском...

Ко се то брука и ко се то не стиди: Вијенац и тробојна трака у јарку цетињског комунизма!

Пише: Иван Милошевић Јучерашњи жупски инцидент учинио ми се као дио предизборне кампање и могао се ставити у тај шешир и кренути даље. Међутим, овај...

Здравко Кривокапић: Смирити страсти у Никшићу!

Предсједник Владе Здравко Кривокапић позвао је све у Никшићу на смиривање тензија, а надлежне институције да пронађу оне који су криви за инциденте који...