Насловна Фељтони Антисрпска политика КПЈ између два свјетска рата (3): Атентат на Краља Александра...

Антисрпска политика КПЈ између два свјетска рата (3): Атентат на Краља Александра и убиство Милорада Драшковића

Пише: Миљан Станишић

КПЈ је испланирала и организовала штрајкове користећи незадовољство у народу, нарочито економском ситуацијом, неколико година послије тешких и трагичних посљедица које је проузроковао Први свјетски рат, у којем је тешко страдао српски народ. Док је још нова држава Срба, Хрвата и Словенаца била у повоју, комунисти су покушали да искористе ту ситуацију како би дестабилизовали земљу за остварење својих паклених планова.

Поред серије штрајкова, користе сваку прилику за насиље, међу којима и атентат на регента Александра Карађорђевића јуна 1921. године, а само мјесец дана касније убили су творца „Обзнане“ Милорада Драшковића (Министра Унутрашњих дела), па је власт била принуђена да донесе Закон о заштити јавне безбедности и поретка у држави (познат као Закон о заштити државе). Тако су терористичке активности КПЈ дошле под удар закона, али се она није одрекла своје насилне, револуционарно теорије и праксе, у чему је слиједила наредбе и директиве Коминтерне. Рушилачки и антисрпски карактер КПЈ отворено почиње да пропагира од Треће Земаљске конференције одржане 1923. године у Београду, када у политичкој платформи уводи право југословенских народа на самоопредјељење до отцјепљења, уз арсенал оптужби преме српској буржоазији, коју криви за угњетавање других народа и доминацијом над њима: „У држави СХС српска буржоазија настоји делом да паразитски живи од експлоатације и пљачки  народа у новоослобођеним крајевима, па и на рачун хрватске и словеначке  буржоазије“. Међутим, КПЈ иде и још даље у србомржњи тако да је оптужује за угњетавање, колонизацију, асимилацију и сл. над становништвом Црне Горе и Македоније и других народа, истичући да је њихов спас у отцјепљењу и издвајању од те заједнице: „Поред тога она уништава аутономију Црне Горе и најгрубљим националним угњетавањем, колонизацијом и насилним истребљивањем и асимилацијом србизира Македонију и потискује националне мањине. Непосредни резултат такве хегемоније српске буржоазије  је одбрамбено груписање хрватског и словеначког народа и националних мањина, као и покрети за аутономију Црне Горе, Босне и Војводине, као и независности Македоније“. Право народа у сложеним државама на самоопрједељење до отцјепљења је принцип који је заговарао Лењин, а југословенки комунисти су га „објеручке“ прихватили.

 

Краљ Александар на мети комуниста

На Трећем Конгресу КПЈ маја 1926. године у Бечу истакнуто је да ће се прокламовањем права народа на самоопредјељење до отцјепљења придобити наклоност „широких маса угњетених нација и на тај начин проширити свој револуционарни фронт“, наглашавајући да се она једина најдосљедније залаже за то начело и „да је пут за решавање националног питања пут револуционарне борбе радничких и сељачких маса у циљу обарања капитализма и стварање радничко- сељачких република“.

Сходно закључцима конгреса ЦК КПЈ у прогласу свим члановима партије јула мјецеца исте године утврдила је основне смјернице партијске политике, које се огледају у „окупљању најширих сељачких и национално-револуционарних снага ради револуционарног обарања капитализма  и српског империјализма и успостављање радничко- сељачких република Балкана“. Дакле, КПЈ је отворено пропагирала и као свој приоритетни задатак заузела став да се буржоаска (капиталистичка) Југославија мора срушити и створити се Балканска федерација совјетских република. У тој федерацији комунисти су заговарали да Црна Гора треба да има статус републике.

На четвртом Конгресу КПЈ у Дрездену из октобра 1928. године она тежи да преузме руководећу улогу и да стане на чело „угњетених нација у оружаној борби против великосрпске буржоазије“, при чему и комунисти из Србије мора такође да стану на чело те борбе, што у крајњем по њиховој замисли треба да резултира стварањем независних држава, као и прикључење неких територија Југославије другим државама. КПЈ критикујући колебљивост ЦФС,  која је тежила рјешавању актуелизованог од ове двије групације „црногорског питања“, али за разлику од комунистичког, они су заговарали да се рјешава у оквиру Југославије, на парламентаран начин, мирним путем, а не револуционарним и насилним. За разлику од њих КПЈ изричито препоручује масама: „Да се коначно ослобођење црногорског народа може осигурати само извојевањем радничко- сељачке власти  и стварање Балканске федерације радничко –сељачких република. Партија  изјављује солидарност револуционарних радника и сељака осталих нација Југославије, а пре свега Србије с албанским национално-револуционарним покретом у лицу Косовског комитета и позива радничку класу да свестрано помаже борбу раскомаданог и угњетеног албанског народа за независну и уједињену Албанију“. Наставља се даље набрајање разбијачког плана КПЈ за потпуном дисолуцијом Србије и српских крајева изјавом о отцјепљењу Војводине, под изговором да се из сличних разлога то право да и мађарској мањини. Даље, то право препоручује и Словенији, са образложењем да је тежња за независност Словеније дубоко усађена у народним масама.

Конгрес у Дрездену 1928. године

Комунисти су прижељкивали, поспјешивали и  припремали се за рат као јединим средством, како су истицали, да сруше капитализам и домогну се своје власти: „Из кризе капитализма коју најбоље изражава рат, могу поникнути широки масовни револуционарни покрети још пре рата, пре него букне отворени ратни сукоб. Комунисти треба да сакупљају, организују и руководе масе у том покрету, као и у свакодневној борби са циљем извођења револуционарних акција ради свргавања власти буржоазије  и успоставе радничко–сељачке власти…У садашњој епохи империјалистичких ратова  и светске револуције неизбјежни су, као што је доказао Лењин, револуционарни грађански ратови пролетаријата против буржоазије, ратови пролетерске диктатуре против буржоаских  држава“.

Дакле, оно што је програмско и практично одређење ове фанатизоване организације своди се на насилно освајање власти, гушење демократских парламентарних достигнућа и увођење тоталитаризма и диктатуре, назване пролетерском. За њих не постоји питање отаџбине, патриотизма, већ постоји само једна коју они признају, а то је она у којој могу да имају неконтролисану власт, а све друге су им туђе, па не чуди зашто су распиривали међунационалне нетрпељивости, сукобе и мржњу нарочито антисрпску: „Пролетаријат нема отаџбине док није освојио политичку власт и отргао средства за производњу из руку експлоататора. Израз ­’одбрана отаџбине’ значи оправдање рата.  У ратовима  у којима пролетаријат или пролетерска држава воде рат против империјализма, пролетаријат је дужан да брани своју социјалистичку отаџбину“.

Тако се у Априлском рату када су силе Осовине напале Југославију, КПЈ држала по страни јер је очекивала слом Краљевине, видјевши тако шансу да дође до власти уз помоћ свога идеолошког заштитника СССР-а, што ће се и догодити касније.

(наставиће се)

 

 

Најновији чланци

Барске квазимудрости шефа ДПС-а: Беспослени предсједник глисте брсти!

Пише: Иван Милошевић Беспослени Мило, шеф ДПС-а и кохабитациони пријатељ Здравка Кривокапића, критиковао је митрополита Јоаникија у упутио му синтагму "Беспослени поп и говеда крсти"....
video

Српски Космет: Петсто деце у колу око порушене светиње код Призрена!

Манастир Светих Архангела био је протеклог викенда домаћин дечије смотре фолклора "У сусрет Видовдану".. Око 500 деце из 10 културно-уметничких друштава са читавог Косова...

Упорни премијер без војске: Нећу поднијети оставку, народу је потребан вођа!

Црногорски премијер Здравко Кривокапић казао је за "Дан" да је преузео обавезе и одговорност и да неће поклекнути пред првим изазовом. Лидери странака које чине...

Радио “Светигора” прославио славу и двадесет трећу годишњицу постојања: Утјеха за новинаре!

Његово високопреосвештенство изабрани Митрополит црногорско-приморски Г. Јоаникије са Архимадритом Павлом (Радусиновићем) игуманом манастира Ораховица у Епархији Пакрачко-славонској, протојеререјем-ставрофором Далибором Милаковићем директором Радија „Светигора“, протојерејем...

Миодраг Линта: Подићи оптужнице за злочине над Србима на Миљевачком платоу!

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта позвао је Тужилаштво Србије за ратне злочине да покрене истрагу и подигне оптужнице против налогодаваца и починиоца...