Пише: Иван Милошевић
Дани су уочи Васкрса, ваља праштати и непријатељима, ваља пружити руку и самоме себи опростити и почети неки нови дан и живот! То не важи за Монтенегрине, они тјерају по своме и пеглају своје личне и националне фрустрације обрачуном са свиме што долази из Србије. Њихови портали ових дана уочи Васкрса усијали су се од Јелене Карлеуше, српскога мора и критика Америке! Сва та медијска и колумнистичка дружина не би ни постојала да нема Србије, без ње би били голи као пиштољи и не би имали шта да пишу. И у данима уочи Васкрса трују своје читаоце, а има их и то не мали број, и храбре их да не посустају и да истрају у отпору према, по њиховом ријечима, вељесрпском неугасивом жељом да под своје преузме Црну Гору и од ње отме што има или нема!
Један докони Будванин који свако јутро просипа идеолошке отрове према Србији, досјетио се да као једну од парадигми “српскога света” дефинише и Јелену Карлеушу. Она је нешто рекла против Црне Горе и Монтенегринима је то био као кец на десетку да и њу прогласе хероином агресивног и вељесрпског “српскога света” и чак мадоном српскога национализма. Таман треба бити у интелектуалној равни Јелене Карлеуше, па њу прогласити чланом вељеокупаторског “српског света” и војником Александра Вучића и мјером односа Србије према Црној Гори или обратно. Оно што је и просјечно надаренима јасно, Монтенегринима није! Јелена Карлеуша и њој слични турбо фолкери нијесу парадигме српскога национализма, него изданак вулгарног неокомунистичког третирања Срба као народа ниже класе и расе и то благе везе нема са српским национализмом. Уколико се негдје открива српски национализам онда је то баш у ове дане уочи великих православних празника, гдје од Срба можете чути само благе ријечи и видјети пружену руку за заједничким животом! Умјесто тих порука, Монтенегрини, као по некој скривеној команди штаба из Дрвара, виде све оно што је супротно од тога и српски национализам смјештају у груди Јелене Карлеуше! Таман су заслужили једни друге, исте су памети и нека им Бог помогне да из тога загрљаја изађу здрави и читави и без озбиљних менталних посљедица!
Други Монтенегрин са аутентичних монтенегринских позиција из Сарајева и прије него што је нови премијер Србије било шта урадио, оптужује га за вељесрпску окупацију Црне Горе и са падина Требевића куне се да то неће проћи и да ће Баш-чаршија и остала сарајевска раја бранити црногорско море и све сузе Црне Горе! Нијесам успио да сарајевски текст прочитам до краја, али не сумњам да је монтенегрински поткован и да сав сија антиваскршњим фрустрацијама. Да ли је то утицај сарајевске зиме или прољећа, вишка ракије и аутентичних БИХ ћевапа или је нешто друго у питању, не знам, али знам да залуднијег посла од читања поменутог текста тренутно нема и да на њега не треба трошити ријечи!
Финале монтенегринских антиваскршњих фрустрација и небулоза је осуда Америке из пера једног ДПС аналитичара. Разочаран човјек америчком политиком и сматра да је Вашингтом пустио Црну Гору низ вељесрпско уже, а уже се не претрже, него Црна Гора цвили спуштајући се низ ту вељсрпску лијану и утапа се у сопствено блато непостојања и заостајања. Сматра човјек да амерички послодавци подржавају вељесрпство на Балкану и да Црну Гору, као и 1918. године, предају на тацни Србији. Илији Гарашанину, Дражи, руском малигном утицају и БРИКС-у. На крају чак тврди да данашња Америка није она Америка коју је некада волио! Изгледа да му је много ближа од данашње Америке она Клинтонова стратегија бомбардовања Срба!
Углавном код Монтенегрина ништа ново! Пропадоше у жељи да пруже отпор злом Београду и са те стране већ дуже не чују никога ко Српство тумачи другачије од Јелене Карлеуше, званичне или незваничне власти Србије и њених неокомунистичких епигона! И то је заправо највећа мука Монтенегрина! Као што се свако сличном радује, тако и Монтенегрини изгореше од радости и распишу се када препознају своје идеолошке колеге из Београда и остале Србије! Остале не препознају, не виде и не маре за њих. Иако преносе васкршње посланице патријарха Порфирија и митрополита Јоаникија не читају их нити било шта у њима разумију! Више им је при срцу и памети Јелена Карлеуша. Таман су је и заслужили!
