Не постоји земља у Европи, а вероватно ни у свету, изузев можда појединих тоталитарних режима, где језик којим говори већинско становништво није уједно и службени језик те земље. Мислим да то довољно говори о свакодневним позивима ДПС и њихових савезника из политичког, медијског и невладиног сектора, да упркос резултатима који су показали да више од 43 одсто становништва Црне Горе говори српским језиком и даље инсистирају на неким квази-тезама, како црногорски треба да остане једини службени. ДПС је заслужан и што је 2007. тесном двотрећинском већином црногорски проглашен јединим службеним језиком, као и за члан Устава којим се све промене морају потврдити на референдуму већином свих бирача у Црној Гори.

Ово у разговору за “Новости” каже председник Скупшине Црне Горе и лидер Нове српске демократије Андрија Мандић, оцењујући да је ово једно од најважнијих питања са којим се суочава данашња власт у држави подно Ловћена:

– Ако узмемо у обзир да у овом моменту, након упаривања пописних резултата и бирачког списка, имамо око 90.000 особа чије је бирачко право и те како сумњиво, долазимо до тога да је ДПС тим чланом заковао и онемогућио било какве промене. Сада постоји нова парламентарна већина која жели да констатује оно што је народ јасно и недвосмислено рекао, а то је да већина говори српским језиком и тражи да добије статус службеног. Уколико не будемо могли да направимо договор, сходно тековинама и најбољим праксама развијеног света, постоји решење, а то је прављење Уставотворне скупштине.

Да ли је реално да се постигне договор о двојном држављанству са Србијом, имајући у виду да опозиција то питање представља као “покушај изборног инжењеринга”?

– Као и питањем језика, опозиција свакодневно покушава да манипулише разним неистинама и полуистинама. Питање држављанства сам први пут покренуо са нашим исељеницима у Турској, знајући да ти људи имају посебан осећај припадности Црној Гори. Не видим ништа спорно у томе да се људима који имају и осећају везе са Црном Гором, омогућимо да добију држављанство. Опозиција то представља као да ће се истог трена магично створити на стотине хиљада нових бирача, иако добро знају да садашњи закон налаже да особа уз држављанство мора имати и пребивалиште у Црној Гори пуних десет година. Сматрам да нам је обавеза, посебно када се узме у обзир да целој Европи, па тако и Црној Гори, прети највећи непријатељ у виду беле куге, да не дозволимо да наша земља настави да копни, већ да људе који су нам најближи и који себе сматрају делом ширег бића Црне Горе, привучемо да се врате и своју будућност вежу за нашу земљу, без обзира на то да ли долазе из Србије, БиХ, Северне Македоније, Европе или САД.

Јесу ли фаталистичка гледишта да ће попис послужити као “алат” за обрачун националиста са Србима у Црној Гори? Сада се зна тачно где је која српска кућа, њива, шума…

– Попис је кључни статистички сет података и ништа више од тога. Он нам омогућава креирање политика у наредном периоду, како оних које треба да осликавају реално стање, попут српског као службеног језика, тако и социјалних политика које би омогућиле да спречимо даље исељавање из наше земље, посебно са севера. Црна Гора је, ако погледамо уназад тридесет и више година, никада стабилнија, тако да све тезе о некаквим обрачунима не стоје. Црна Гора је данас лидер у региону када су у питању плате и пензије. Узмимо 2010. годину, када је на власти био ДПС као пример, просечна плата је тада износила 479 евра, а пре промене власти 2020. године 532 евра, значи за десет последњих година владавине ДПС она је увећана свега 53 евра. Данас је просечна плата хиљаду евра! Немам сумње да ће ова влада трајати пун мандат и пред њом су велики инфраструктурни пројекти, пре свега изградња ауто-пута према Београду, реконструкција пруге Београд-Бар и валоризација барске луке. Лидери смо у процесу европских интеграција и имамо амбициозан план да до краја године затворимо четири, а до краја 2026. сва преговарачка поглавља.

После Хрватске, и Цетиње ће вас прогласити за персону нон грата. Намеравате ли уопште тамо више да идете?

– Скупштине општина имају право да доносе разне резолуције, иако оне нису правно обавезујуће. Устав Црне Горе гарантује слободно кретање свим грађанима, укључујући и мене као председника Скупштине. Било какве одлуке које евентуално донесе Скупштина престонице, а које се косе са Уставом и законима, не могу ме спречити да посетим сваки део наше државе. Сматрам да за разлику од политичара који долазе из тзв. суверенистичког блока, имам слуха за ову земљу, за људе са севера и за оне са Приморја, за грађане Цетиња. Подсетићу да је нови лого Скупштине управо зграда престонице, односно Зетске бановине.

Како се десило да екстремисти са Белведера који су шуровали са италијанским окупатором и ДПС себе прогласе за аутентичне антифашисте? Има ли у томе и српске кривице?

– То питање пре свега треба поставити тим људима, а не мени. Верујем да би еминентни историчари који се баве нашим поднебљем могли да дају одговоре, али свакако да ту има више фактора, од којих је кључан онај идеолошки. Нажалост, комунизам је у Црној Гори оставио бројне последице, пре свега у виду идолопоклонства и страха од репресивног апарата и то је вешто користио и ДПС. На нама је да ово друштво у потпуности ослободимо од страха и сматрам да је велики први корак ка томе био и попис јер смо први пут имали људе који су без икаквог притиска рекли ко су, шта су, којим језиком говоре и које су вере. Српски народ у Црној Гори је увек пружао руку помирења својим рођацима Црногорцима и први смо покретали теме превазилажења идеолошких подела којима је бивши режим манипулисао.

Уврежено је мишљење да се одласком Мила Ђукановића са власти суштински није променила антисрпска политика у Подгорици.

– Мислим да се Црна Гора након промене власти, а посебно након уласка коалиције “За будућност Црне Горе” у саму Владу, извукла из разних троуглова и сфера утицаја, укључујући и оне који су нашу земљу врло дуго користили за разна међународна поткусуривања. И у изборној кампањи и након ње залагали смо се да се на прво место ставе грађани ове земље, а да се са нашим комшијама и међународним партнерима односи граде на међусобну корист. Дошло је време да се ради за интерес и по вољи грађана Црне Горе, наравно уз то градећи најбоље односе са свима у региону, а посебно са Србијом, са којом имамо најближе историјске, културне и сваке друге везе.

Да ли је тачно да сте “у сенци” Милана Кнежевића по питању наклоности власти Србије и да ли је томе допринело то што сте приметно ублажили реторику од када сте на челу парламента?

– Кнежевић и ја имамо наклоност грађана који су нама и нашим политичким организацијама дали глас на изборима. Обојица смо председници парламентарних странака и заједно са страначким органима доносимо политичке одлуке сходно програмским принципима за које се залажемо. Како је говорио некадашњи председник Црне Горе Момир Булатовић, ако ми не можемо да доносимо одлуке у нашој земљи, онда нама и не треба власт. То је, нажалост, у Црној Гори дуго важило јер су одлуке доносили разни страни фактори преко амбасада. Годинама сам се борио да се одлуке о нашој земљи доносе у нашој земљи, односно у Скупштини и Влади и да Црном Гором не управља нико осим грађана. Кроз политички живот водим се једном једноставном максимом – да увек треба да проналазимо оно што нас спаја, а не оно што нас раздваја. Понављам чињеницу на коју сам поносан а то је да Црна Гора никада није била уједињенија и посебна ми је част што се налазим на челу 28. сазива Скупштине који управо на тим принципима прави историјске резултате. Први пут у Влади Црне Горе имамо Србе, Црногорце, Бошњаке, Албанце…

Повремено провејавају спекулације да Митрополија црногорско-приморска гради своју “зону утицаја” независно од СПЦ. Како то коментаришете?

– Српска православна црква има своје јасно устројство и мислим да вођени промишљу Божијом, на јединству и помирењу, са пастирском бригом према верујућем народу, увек највише раде наши црквени великодостојници предвођени патријархом српским Порфиријем. Не мислим да Митрополија црногорско-приморска може да изађе из њеног природног места у оквиру СПЦ, већ да је истина оно што често каже Матија Бећковић, да је Митрополија црногорско-приморска дика Српске православне цркве.

КОЛИКО често се чујете са председником Вучићем и шта се дешава са најавом његове посете Црној Гори?

– Са председником Вучићем имам односе и комуникацију какви доликују двојици људи који се знају дуги низ година и боре за интересе српског народа. Волео бих да и други политичари у региону, а и шире, имају тај ниво отворености, пријатељства и разумевања. Када је у питању његова посета, сигуран сам да су у питању само технички детаљи усклађивања распореда. Црна Гора своје пријатеље увек дочекује раширених руку.

КОЈА вам је омиљена изворна српска песма коју радо наручите у кафани?

– Иако од своје младости нисам чест гост кафана, најлепше српске песме које често слушам, а то знају моји добри пријатељи Небојша Медојевић и Милан Кнежевић, још од времена оснивања некадашњег Демократског фронта су “Уз Мораву ветар дува” у извођењу “Меденог месеца” и “Крај Цетиња село мало” у извођењу Божидара Иванишевића.

извор: новости