Пише :Дејан Бешовић
Ради прегледнијег и аутентичнијег сагледавања вјерских пресјека стања у Пиперима и околним српским брдима и земљама доносимо свједочанство Маријана Болице.Маријано Болица из Котора био је јавни службеник Републике Млетачке. Главни циљ његовог извјештаја и описа Скадарског санџака био је да пружи информације о копненим путевима које би локални курири могли најбоље да користе за пренос званичне преписке из Венеције у Цариград и назад, као и да испита војни потенцијал територије. Он пружа изненађујуће детаљан преглед градова и села у Црној Гори ,Брдима и сјеверној Албанији почетком седамнаестог вијека.
Извештај и опис Скадарског санџака,
који пружа потпун приказ градова и њихових локација,
њихових села, кућа и становника, њихових обреда и обичаја,
као и поседа и оружја дотичних народа,
као и значајне детаље о свему што се налази у том војводству, а
саставио га је Маријано Болица, племић из Котора (Катара).
Најславнијем господину и најпохвалнијем покровитељу, Микелеу Мафију, од Маријана Болице.
За разне потребе моје и мојих пријатеља и покровитеља, о најславнији господару, који си ме послао у јавну службу и у јавном интересу, случајно сам предузео бројна путовања, боравећи на дворовима разних угледних Турака и јашући кроз добар дио Албаније и цијелу Црну Гору,Брда укратко, кроз цијело Војводство и Санџак Скадар. Пошто ми се чинило неприкладним да проводим вријеме у љењости, проводио сам га у детаљном посматрању живота становника и снага тих народа. Пошто сам недавно постао свјестан колико су чудни и непромишљени извештаји неких непажљивих појединаца проузроковали много патње кнежевима забринутим за своје земље и због неочекиваних догађаја, одлучио сам да сам напишем извјештај, и то из више разлога. Написао сам ово посебно зато што последњих неколико година посматрамо како се сваке године окупљају хорде наоружаних Турака на граници моје земље, Котора, који, колико се може видети из иностранства, настоје да угуше албанске горштаке који се дижу наоружано против Великог Турчина. Стога, да бих разјаснио разлоге за окупљање таквих снага, шта намеравају, од кога се састоје и ко их предводи, у овим редовима живих и прикладних боја оцртао сам главне градове овог војводства и њихове локације, напомињући села и куће становника, и посебно наводећи ко су њихови команданти, колико наоружаних људи могу да окупе, какво оружје имају, њихове обреде и обичаје, и друге информације од посебног интереса. Такође сам додао обраду службене преписке послате из Венеције најславнијем и најодличнијем лорду Бејлију у Цариграду, коју су становници Црне Горе преносили, а затим враћали из Цариграда у Котор. Забиљежио сам руте које користе и мјеста која свакодневно користе, као и колико јавног новца троше и колико времена проводе. Све ово подносим са великим поштовањем и посвећеношћу нашем најславнијем господару, молећи вас да будете тако љубазни да то прихватите као знак моје вјере и службе вама и као мали знак моје спремности и спремности да вам се више посветим овој теми . Не само да вас молим да се помирите са мојом безграничном и пажљивом жељом да вам служим најбоље што могу, већ и молим Бога да овјековечи и повећа блаженство које уживате у својој земљи као вољени отац свих нас, као поучан примјер интегритета у навикама и начину владања земљом са многим узвишеним дужностима које су вам повјерене, и као примјер племенитог сјаја, отмености и природне љубазности, које су вас учиниле тако вољеним. На крају, љубим вам руку са великом скромношћу, с поштовањем вам се препоручујем.
Венеција, 25. мај 1614.године
Реалистични и детаљни опис и извештај о санџаку или војводству Скадар, који је сада под командом Мехмеда бега Баличијеновића (Баличеновића), албанског муслимана.
Овдје су дате информације о: на колико дјелова је ово војводство подијељено, колико и којих градова има, заједно са њиховим локацијама, колико села има на својој територији, ко су посебно команданти ових села, какви су обреди и услови становништва и са којим крајевима се граниче, и колико наоружаних људи могу да снабдијевају.
Овдје су такође дате информације о путовањима курира јавних депеша до Цариграда, користећи старе и нове руте. Дата су објашњења о томе како су ове руте и колика је разлика између ових рута, како зими тако и лети. Такође се разматра како би држава требало да буде заинтересована да се депеше шаљу једном или другом рутом. Дате су листе са именима градова које посјећују и заустављањима која су горе поменути курири свакодневно правили на својим путовањима од Котора до Цариграда. Затим је дат детаљан опис лука, река и пристаништа за бродове дуж обале од Антиварија (Бар) до Велоне (Влора), појединачних имена села и места дуж обале, колико стопа воде реке садрже на својим ушћима и положаја Драча (Драч), Кроје (Круја) и Алесија (Лежа). Такође су дате кратке информације о локацији и стању побуњених горштака који се граниче са Подгорицом и који су под јурисдикцијом Турака који су се сами два пута кретали са турским пашама, генералима које је Велики Турчин послао на челу огромних војски, да би потиснули горштаке, и шта се са њима и другима догодило током последње две године. Коначно, дат је опис градова Кастелново (Херцегнови) и Рисано (Рисан) са њиховим селима, који су подложни Војводству и Санџаку Херцеговине и налазе се на граници, на обали Боке Которске.
Болица каже : Ово војводство или, боље речено, овај санџак може се тако подијелити на шест главних делова, а то су: Црна Гора, Антивари (Бар), Долцињо (Улцињ), Скадар (Скадар), Подгорица (Подгорица) и Плава (Плава).Црна Гора се једним крајем граничи са Котором, чија су села удаљена три миље од тог града, са Будвом на истој удаљености, са Паштровићима, са Херцеговином и Скадарским језером, које је од Подгорице одвојено ријеком Морачом. Њоме је раније владао славни господар, гроф Ђовани Черновичио Црнојевић, који је боравио у Жабљаку, мјесту моћне тврђаве на врху стрмог, каменитог брда, изграђене на модеран начин.Тврђаву и брдо са једне стране обчива ријека Морача. Са остале три стране гледају на поменуто језеро. Брдо је окружено отвореним градом који се састоји од двјеста педесет кућа, чији становници углавном зарађују за живот риболовом. Лове лист и друге рибе које ћемо поменути на одговарајућем мјесту. Већина од 250 домова су хришћани српског обреда. У самој тврђави борави само управник, односно Диздар-ага, турски чиновник који влада у име султана. Унутра се налази петнаестак кућа које нису баш велике, већина њих је уништена заједно са бившом црквом Светог Ђорђа,испод Горице која им сада служи као турско складиште .
Овај први дио Црне Горе састоји се од деведесет села са 3.524 куће које могу да обезбиједе 8.027 наоружаних људи, од којих је око 1.000 аркебузаша, а остали користе мачеве, штитове и копља.
Има пет регија.
1. Прва регија има десет села и зове се Катуни.
2. Друга, којом командује спахија Вујо (Вујо) у срцу планина, има 32 села и зове се Љуботињ (Љуботин).
3. Трећа, Плијешући (Плијешуци), има четири села и граничи се са Херцеговином, као што ће бити поменуто на одговарајућем месту.
4. Четврта регија, Зерница (Церница), састоји се од 25 села и граничи се са језером и Паштровићима (Паштровићима).
5. Пети регион, Глиескопоље (Љешкопоље), састоји се од 19 села и граничи се са Подгорицом.
200 кућа – насеља Гнегуши (Његуши), Мираз (Мирац) и Заласи (Калази), којима је командовао гроф Нико Рајзеу (Нико Рајков), 480 наоружаних људи.Његуши се налазе на врху планине, у чијем се подножју налази равница окружена планинским врховима у облику позоришта. Има веома плодно земљиште, добро за узгој разних врста житарица. Друго воће и биљке не могу преживети хладноћу и јак снег који покрива земљу, понекад и током маја. Пшеницу и жито жању у августу, углавном у септембру.
Обочани су проширили своју границу све до капија села Спиљари, тако рећи, једна аркебуза је одлетела од замка, а то је потврђено декретом неког Фериса-бега који је, по налогу Цариградске порте, поставио граничнике и границе за целу Далмацију и Котор. Тако је најславнији господар, Франческо Брагадин, који је био ректор и провидур Котора, особа од великог значаја и заслуга, овластио мене, Маријана Болицу, горе поменутог аутора ових редова, да водим преговоре у овој важној ствари. Потоњи је представио свој случај разним беговима санџака и војводства Скадар, кадијама Црне Горе, Подгорице, Скадра и Пећи (Пеји/Пећи), који су издали налоге у складу са његовим жељама. Тако је посао успјешно завршио, однијевши га чак и у Цариград. Границе подручја званог Обот ( Обод) проширене су на преко двије миље у ширину и осам миља у дужину. Све то потврђују декрети послати из Цариграда и бројни јасно формулисани патенти.
Седамдесет кућа Цетиња, којима командује гроф Батрич Вулаку (Батрић Вулаков), могу да обезбеде 170 наоружаних људи. Цетиње се налази на равници дугој четири миље и широкој две миље, која није баш плодна. Овдје, близу места четири огромна и вешто изграђена бунара свеже текуће воде, најславнији господар, гроф Ђовани Черновичио (Иван Црнојевић), саградио је мали, али веома атрактиван манастир за монахе Светог Василија српског обреда, у коме борави архиепископ са 25 монаха и 40 других свештеника и слугу. Овај прелат, будући митрополит, има духовну власт над свим становницима Црне Горе и признаје за свог претпостављеног само веома поштованог патријарха Пећког.
(наставиће се)
