Пише: Дејан Бешовић

Пипере чине многобројна братства са разгранатим родовима. Као што је већ речено, Пипери се могу подијелити на старији слој мјешовито словенско-влашког поријекла и новији бројнији слој придошао из Братоножића, са којима су Пипери веома блиски.И поред мањег броја старовлашких топонима, у свим пописима масовно преовладавају словенска имена.Као што је споменуто, постоји могућност да су лично име Пипер(и) донијели Јужни Словени који су дошли у те крајеве, јер је код њих то име било распрострањено, а код старосједјелаца тада није забиљежено. Племе као формација се јавља тек после доласка Срба у те крајеве.Елементи племена се јављају формирањем катуна у вријеме када су Османлије заузеле те просторе, а потпуне одлике родовске организације и после племена се јављају у 16. вијеку.Постоје различита народна предања о настанку Пипера. По једној верзији, оснивач племена је особа по имену војвода Пипо, брат Васојев, оснивача Васојевића. Код појединих племена, предање говори да је тај заједнички њихов предак дошао из Херцеговине.Постоје многобројне верзије овог предања, у коме се често укључују и друга племена попут Озринића који су од Озра, брата Пиповог, а дешава се да су у та предања укључена и поједина србо-албанска племена попут Хота и Краснића. И она такође имају предања о заједничком поријеклу, али укључују потпуно друга племена и имена, а упућују и на потпуно друго порекло тог претка. Ипак, ова народна предања су веома непоуздана, а могуће је да се ради о измијешаним предањима старијег становништва тих крајева.Између осталог, поједина генетска истраживања су утврдила да већина ових предања суштински нису могућа, самим тим и нетачна, те да се радило о накнадном орођавању породица из тих крајева, током периода саплемењавања.Споменути старији слој чине стари Срби Лужани и друге групе, као и групе старовлашког поријекла које су асимиловане и у 15. вијеку потпуно стопљене са Србима. Међу њима су стари Пипери, Рогамљани, споменути Лужани, Мрке, Новичани, Мугоше и други. Током 15. вијека су на том подручју они јасно формирани у катуне, али у виду дружина, из којих ће се касније формирати племена. Представници тих и других катуна Горње Зете, катуна су чинили „Зетски збор“ и по млетачком документу, Sen. Misti LX, 160, од 12.07.1439, представљали су proceres et capita Montanearum Gente.Ови катуни су често улазили у властелу за вријеме управе Црнојевића, попут споменутог Михајла Пипера и других. Старији слој Пипера је утопило новопридошло становништво у Пиперима, које је преузело само име Пипера. Неки, попут неких породица из Лужана и Мугоша, су раселили у друге крајеве попут крајева Паштровића.Новији слој чини досељеничко становништво су били носиоци српског идентитета, што се види по личним именима, језику и вјери из пописа, а и чињеници да су дошли у периоду када је већ почела да се добија родовска организација и формира племенска. Због чињенице да готово цио нов слој чини становништво које је дошло из Лутова у Братоножићима, често се називају и Лутовцима. Такође, вјероватно је да се ради о досељеницима даље словенског или мјешовито словенског и несловенског порекла. Свим досељеним братствима, изузев два, Баћи и Вушутовићи, може се тачно или бар доста приближно одредити вријеме досељења према народном предању. Што се тиче Баћа, славили су Илиндан, па су после преузели Аранђеловдан. Живе у истоименом селу, и често су се спорили са Ђурковићима око земљишта. За Вушутовиће, зна се само да су досељеници, да славе Аранђеловдан и имају само једну кућу у Рогамима.Велика братства Лазаревића, Вукотића, Петровића и Ђурковића из новијег слоја, су по народном предању заједничког поријекла и чине највећи број Пипера. Велика већина свих родова у тим братствима, као и велики број старосједјелаца, слави Аранђеловдан. Споменута четири братства су од заједничког претка Мијајла и у сродству су са Лутовцима у Братоножићима одакле су Лутовци дошли.Даље, по народном предању, један њихов предак капетан Гојко, прадједа Мијајлов, на крају 15. вијека, доселио се из Пирота после пада Српске деспотовине у те крајеве, по њима из Пирота у Старој Србији. Постоји и теза да се ради о области Пилот код Скадра у коме се налазила стара Српска епископија од 1219 .године када је васпостављена аутокефална СПЦ . Даље по предању, Гојко је имао сина Николу, Никола сина Пипа, а Пипо сина Мијајла. Ипак, родослов од Пипа ка Гојку остаје непотврђен и дискутабилан. Такође, дешавало се да се одређена братства повежу погрешним пасовима са овима четири већих, те су те везе у родословима такође дискутабилне.

                            (наставиће се)