Пише :Дејан Бешовић
У књажевини Црној Гори, Пипери су имали своје сенаторе попут чувеног Јола Пилетића. Активно су учествовали у војсци Књажевине и заузимали добре положаје.У то вријеме, велики српски правник из Цавтата Валтазар Богишић је обилазио брдска племена са циљем да прикупи информације о правним обичајима које би му служиле за доношење његовог Општега имовинског законика за Црну Гору из 1888. године. Његов информатор у Пиперима је био сенатор Јоле Пилетић.У периоду до 19. вијека, али и надаље, због веома лоших економских услова и сталних сукоба са Османлијама, доста Пипера се расељава у Србију и Босну. Неке од тих исељених породица су дале познате личности и војне заповеднике, међу којима је и Узун Мирко Апостоловић коме су се преци управо из Пипера доселили у Руднички крај, а касније у околину Београда. Такође, по предању Рајића из Гледића и из Гуче, рођацима Рајића из Страгара, позната породица Рајић која се у Шумадију доселила из Нове Вароши, је претходно дошла из Пипера веома рано, још током 17. вијека. Од њих, конкретно Рајића из Страгара, потичу Танаско Рајић, Карађорђев барјактар из Првог српског устанка и командант у Другом српском устанку, као и познати српски песник Велимир Рајић из 19. вијека.Средином 18. вијека се из Пипера у Шумадију досељавају преци данашњих Вујића из Липовца, потомци Дмитра Петровића Пипера, одакле је и чувени гуслар Живан Вујић -20. вијек.У периоду до Првог светског рата, дали су већи број истакнутих личности попут Мијајла Вучинића који је био дивизијар, гувернер, војвода и судија, Машана Божовића који је био председник општине Цетиње, и Јола Пилетића, сердара и народног хероја, који је због сукоба са црногорским краљем Николом Првим Петровићем напустио Црну Гору и отишао у Ниш.
У црногорско-турском рату 1876 — 1878. је био добровољац. Био је питомац прве генерације Војне академије у Италије од 1882. до 1886. Предсједник општине Цетиње био је од 1889. до 1894. Учествовао је на челу црногорског одреда на Криту у саставу међународних трупа за одржавање мира на том острву. Реактивиран је 1910. године. Био је командант Прекотарског одреда 1912 — 1913,бобовских одреда Сандића, а у Првом свјетском рату командант Друге дивизије Санџачке војске. Именован је за сердара 1915. када је постао министра војни од 3. јула до 20. децембра. За успјешно командовање у рату добио је 5. децембра 1915. титулу пиперски сердар. Од 1915. био је командант Старосрбијанског одреда. Од 1916. до 1918. био је у логору у Мађарској. Послије уједињења као пуковник југословенске војске, био је командант пука и комaндант мјеста у Подгорици. Одликован је Медаљом за храброст.
Пред крај Првог светског рата, након Подгоричке скупштине, у Црној Гори избија Божићна побуна. То је био сукоб између Бјелаша, присталица уједињења Црне Горе са Србијом под влашћу династије Карађорђевића и Зеленаша који су били противници таквог уједињења. Како су Пипери били веома окренути војсци и династији Петровић, велики број Пипера се нашао на страни Зеленаша.Што се тиче периода Краљевине Југославије, сем политичара и војних лица, Пипери су имали и своје чланове у спорту. Међу њима је и фудбалер Милан Бецић, који је играо за клубове по Југославији и репрезентацију Краљевине Југославије, а затим играо за клубове по Француској и Швајцарској.За време Другог светског рата, велики број Пипера је учествовао у борбама против Сила Осовина, где треба посебно истаћи Тринаестојулски устанак у коме је доста команданата било управо из Пипера. Већи број Пипера је подржавао Партизане.Знатан број је припадао Југословенској војсци у отаџбини, углавном уз четнике Баје Станишића. Дешавало се да се исте породице подијеле у ове две групације. Пипери су дали велики број истакнутих припадника Народноослободилачке борбе и народних хероја попут Ивана Милутиновића, Арса и Блаже Јовановића, Саве Брковића, Владимира Владе Ћетковића и многих других. Неки од њих, попут Божа Љумовића, су касније прихватили Резолуцију Информбироа, након чега су завршили на Голом отоку, док је Арсо Јовановић, први начелник Генералштаба Југословенске армије након њеног прихватања покушао да побегне у Румунију те је убијен на граници.Међу комунистима треба истаћи и Др Вукашина Марковића, учесник Октобарске револуције и близак сарадник и пријатељ Владимира Лењина. Рођен је у Стијенама Пиперским 1874. године.На челу припадника Југословенске војске у отаџбини у Пиперима је био Јовица Бољевић, а међу њима треба истаћи Сава Божовића, Милована Бешића, Павла Бешића који је био бивши предсједник општине и Ђорђија Бецића, пјешадијског капетана Пипера, који је са Бајом Станишићем и генералом Блажом Ђукановићем погинуо на Острогу у нападу Партизана 1943. године.
( наставиће се )
One Response
Poginuo je samo Bajo Stanisicu i njegova tri bliska rodjaka: Boro,Vojo i Milinko, a po nekim podacima i Vojvodic. A generala Blaza Djukanovica I ostale streljali su komunisti pod rukovodstvom Blaza Jovanovica, iako im je obecao, preko ostroskog igumana, da nece biti streljani, vec da ce im se suditi posle zavrsetka rata!
Milinko Stanisic je bio jedinac, njegova majka i dve sestre su zivele u selu Visu iznad reke Zete. Komunisti su im posle rata oduzeli zemlju pored reke. Izuzetno su tesko zivele.U kuci im je sve bilo ofarbano u crno cak I drvene posude za vodu- burial!