Пише :Дејан Бешовић
-Илија Поп Тоне Илић, познат и као Други Обилић рођен је Боровцу, 1893 .године .Био је подофицир војске Краљевине Србије и прослављени херој из Првог свјетског рата и Солунског фронта.Његова породица води поројекло из села Црквиште у Кривошијама . Отац поп Тоне Илић био је српски свештеник комита и борио се против арбанашког и турског ропства. Пошто је откривен, са женом Вучицом бјежи у Србију, у село Боровац. Илија се оженио Дивном, рођеном Спалевић, са којом је изродио деветоро дјеце: Милована, Радована, Милоја, Милоша, Милана, Даринку, Петру, Лепосаву и Радојку. У ратовима од 1912. до 1918. године учествовао је као добровољац. На Солунском фронту поднаредник Илија Илић био је најхрабрији борац 16. пешадијског пука. Дуго војевање завршио је 1918. године са осам рана и десетак крстова, ордена и медаља.Послије рата када је демобилисан, вратио се у родно село и до краја живота живио је у крајњем сиромаштву. Разболио се, 1938. године, од стомачних болести, па су га синови воловским колима одвезли у приштинску болницу, гдје је умро.
Уз војничке почасти сахрањен је на гробљу у Сијаринској Бањи.
–Илија Илић рођен је у Лабуништу, 1879 .године . Био је солунски добровољац и херој из Првог свјетског рата, о коме је Политика писала 4. априла 1941. године.Био је печалбар, зарађивао је као надничар да би прехранио породицу. Први свјетски рат га је затекао у Румунији и одмах је одлучио да се као добровољац прикључи српској војсци.
О његовом путешествију, које је трајало укупно 6 мјесеци, писала је Политика 4. априла 1941. године. Наиме Милисав Антонијевић учитељ из места Подгорци, тадашњи дописник Политике из Дримкола, описао је путешествије Илије Илића:Он пешице, од Румуније, преко Русије – Одесе, јужних делова Сибира, стигао до Манџурије. Па даље, преко Кине, а онда морем до Јапана. И на крају, од Јапана, бродом до Солуна. У Солуну је прихваћен у 21. пешадијском пуку, а командант пука, госпидин пуковник Божидар Јанковић похвалио га је пред свим војницима за пожртвованост и родољубље.“ У овом тексту у Политици, остала је записана изјава Илије Илића о тим временима: „Није се тад мислило на голи живот, на муке, патње и ране, него на то ко ће се пре жртвовати за свој народ и своју отаџбину. А за то што смо такви скоро сви били, ми смо слободу стекли.“ Неколико пута је рањен а носилац је више одликовања. Нерадо се подсјећао и причао о ратним догађајима.Послије Првог свјетског рата када је демобилисан, вратио се у родно село и до краја живота живио је у крајњем сиромаштву. Разболио се 1942. године и умро, а сахрањен је у родном Лабуништу.
– Момчило Мошо Одаловић рођен је у Старом Грацком, 1. април 1947.године Основну школу завршио је у Липљану, гимназију у Косовској Митровици, а на Филолошком факултету студирао је књижевност.У листу „Јединство“ је радио као новинар, уредник „Јединства за децу“ и главни уредник „Ђурђевка“.
Од 1994. године живи у Смедереву, „у својих 7,5 ари коначне отаџбине“, као слободан умјетник.
Мошо Одаловић је написао пјесму Јеси ли знао Црњанског, на тему свог избјеглиштва из завичаја, коју је посветио Љубивоју Ршумовићу.
Писац је, сликар, илустратор и калиграф. Имао је више самосталних изложби. Области уметничког рада и интересовања су му: слике, илустрације, скулптуре, уметничка столарија, уметничка фотографија.Од награда истичемо :
Горанова плакета
Награда „Принц дечјег царства”, Република Српска;
Награде Сајма књига у Бања Луци и Сајма књига у Херцег Новом;
Новосадско Звонце популарности
Награда „Змајев штап”, (почасна награда домаћину Игара)
Награда „Златно Гашино перо”, 2001.
Награда „Златни кључић”, 2002.
Награда „Сребрно Гашино перо”, за књигу Баба је ту, ја сам у Јапану, 2003.
Награда „Раде Обреновић”, за књигу Баба је ту, ја сам у Јапану, 2003.
Награда „Гордана Брајовић”, за књигу Поправљање низбрдице, 2007.
Књижевна награда „Невен”, за књигу Где је лампино дете, 2008.
Књижевна награда „Политикиног Забавника”, за књигу Где је лампино дете, 2008.
Награда „Грачаничка повеља”, 2009.
Вукова награда, 2013.
Повеља Змајевих дечјих игара, 2016.
Награда „Жичка хрисовуља”, 2017.
– Вељко Одаловић,рођен је 26.августа.1956. године у Врелу, оштина Липљан.Основну и средњу школу завршио у Косову Пољу.Дипломирани правник, Правни факултет Универзитета у Приштини.Магистар права, Правни факултет Унивезитета у Бањој Луци.
Од 1986-1989 био је секретар комисије за спрјечавање исељавања и повратак одсељених СО Косово Поље у новоформираној општини Косово Поље.
Савјетник у Извршном већу Републике Србије 1989-1990 .године .Савјетник у Влади Републике Србије 1990-1992 .године као и предсједник Привременог општинског вијећа по распуштању скупштине општине Качаник.Помоћник и замјеник начелника Косовског округа у периоду од 1992-1997 .године а начелник Косовског округа од 1997-2001.године .обављао функције: председника Управног одбора Студентског центра Приштина,
предсједника Управног Одбора покрајинског Завода за заштиту здравља,
као и члан Савјета Универзитета у Приштини.
Од октобара 2000. до јануар 2001.године
у прелазној Влади Републике Србије обављао функцију министра за локалну самоуправу.
Посланик у Вијећу грађана Скупштине Србије и Црне Горе.У том периоду био је и предсједник Одбора за Косово и Метохију парламента, као и члан више радних тијела и скупштинских одбора,као функцију замјеника члана ,члана и секретара Републичке изборне комисије као и Предсједник Републичке изборне комисије као и генерални секретар владе Србије године 2012 .Секретар МУП – а Србије од 2024 .године .Има два сина .
