Пише: Дејан Бешовић
Парохијска црква Свете Петке налази се на издигнутом заравњеном платоу у кршевитом Доњем пољу у Леденицама у близини засеока Лазовићи и Илићи. Црква се налази у средишту локалног гробља ограђеног каменим оградним зидом.По усменом предању мјештана, црква потиче из 15. вијека, а данашње цркве прецизније одређују вријеме њеног настанка. На основу стилских карактеристика као и особина зидања може се претпоставити да је црква изграђена средином 19.вијека.
У писаним историјским изворима црква се помиње више пута. У Шематизму епархије бококоторско-дубровачке за 1876. годину, наводи се да је црква Свете Петке саграђена 1647. године, и да је 1856. године постала парохијална црква. У истом Шематизму такође се наводи да је у Кривошијском устанку 1869. године црква порушена, а 1870. године, уз помоћ добијену од цара Франца Јосифа Првог , потпуно обновљена.
У Шематизму за годину 1888. годину постоји податак о црквама поправљеним у 1887. години, гдје се помиње „Црква Свете Петке у Леденицама која је жестоко оштећена при задњем устанку, поправљена државном помоћи и освећена 26. новембра“.
На основу ових података можемо претпоставити да данашњи изглед цркве потиче из 1870. год. и да су радови трајали све до 1887. год. када је црква коначно и освећена. Осим године изградње, други писани подаци о старијој цркви за сада нису познати.
У оградном зиду дворишта цркве пронађен је уграђен лучни камени сегмент. Украшен је са три плитко урезана крста. Средњи крст је централно постављен и већи, а два мања, уписана у круг, налазе се на крајевима лука. Може се претпоставити да је овај лучни камени елеменат био завршетак звоника старије цркве.На западној страни, у подножју платоа на коме се налази црква са гробљем, и данас постоје остаци двије старије приземне камене грађевине. На основу врсте камена и начина зидања може се претпоставити да је мања грађевина на јужној страни, са остацима једноводног крова, старија, а већа грађевина са остацима дрвене међуспратне конструкције на сјеверној страни, млађа. Зидане су техником зидања у сухо.За данашњи звоник „на преслицу“ са три звона, може се претпоставити да је настао у вријеме обнове после устанка, између 1870. и 1887. год. или у некој од наредних преправки цркве о којој немамо писаних података. Импозантна величина и пропорције звоника, профилације вијенца у његовом подножју и профисаног лучног сегмента на врху дају му барокни карактер. Чињеница да је у односу на величину цркве звоник предимензионисан као и да је зидан већим блоковима и другом врстом камена упућује на претпоставку да је звоник можда донесен са неке друге цркве, али да је свакако грађен накнадно у односу на корпус саме цркве. Зона изнад трећег вијенца звоника израђена је од бетона, што указује на оштећење звоника или његово рушење о коме нема познатих података.На основу изнесеног може се закључити да је данашња црква подигнута 1870. године на мјесту старије порушене цркве саграђене 1647. године, која је у устанку 1869. оштећена или срушена, а 1870. обновљена и да је у тој обнови, која је завршена 1887. године, добила барокни звоник.По типу и конструкцији црква Свете ћљ Петке је једнобродна засведена грађевина, са двоводним кровом покривеним цријепом. Има полукружну засведену апсиду на источној страни и звоник на преслицу са три звона на западној страни.Зидана је локалним каменом у правилним редовима, каменим блоковима неуједначене величине и облика, али солидно и чврсто.Фасаде су једноставне, равних зидова, са каменим коталима у подножју крова и са по једним лучно завршеним прозором на источној, јужној и сјеверној страни. На западној фасади изнад улазног портала налази се мали архаични окулус, а у подножју звоника полукружно профилисани вијенац. Црква је затечена у добром стању, без видних пукотина или оштећења.
У унутрашњости цркве олтарски простор је иконостасом одијељен од наоса. Зидови су малтерисани, као и свод.Линија свода је неправилни лук, а у подножју свода постоји танак профилисани вијенац. Под је поплочан квадратним, прецизно отесаним каменим плочама ружичасте боје из ђуричког мајдана, а у олтарском простору постоји денивелација. Часна трпеза се састоји од неправилног, притесаног каменог блока и танке хоризонталне плоче.Иконостас је једноставан, савремен, а о остацима старијег иконостаса нема писаних података.У Шематизму православне епархије бококоторско-дубровачке за 1876. годину помиње се „старо кандило што га 1875. г. претопише“, израђено 1763. године у манастиру апостола Луке на Светој Гори, дар Лазара Савића Сарајлије, на коме је стајао слиједећи натпис:Сије кандило приложи Раб Божији Лазар Савич Сарајлија во Светаго Апостола Луки ,Монастир Светог Луки Гора Жупа Херцег Г 1763 о Пар . Кончо „(понашено на српски савремени језик : Ово кандило прилаже Слуга Божији Лазар Савић Сарајлија Манастиру Светог Апостола Луке у Жупи Херцег године 1763.Парох Кончо –превод аутора фељтона ) „.
(наставиће се )