Пише : Дејан Бешовић
Међутим, данашња црква Светог Илије у Наљежићима била је првобитно посвећена св. Григорију Богоносцу, а тек потом је промијенила свога патрона. Према томе, почетком 13. вијека, и лик Светог Григорија Богослова сликан је по жељи вјерника – ктитора из Наљежића на истакнутом мјесту, у првој зони у пелиновском светом Николи. Од тринаест постојећих храмова у кнежини Тујковић почетком 18.вијека једино патрони цркве Светог Петра и Свете Неђеље у Пелинову нису приказани међу светитељима прве зоне у цркви Светог Николе. Разлог би могао бити да су та два храма подигнута после 1718. године, јер им се не зна тачно вријеме подизања, или што црква Свете Недјеље (Неђеље) тада није припадала кнежини Тујковић, јер се и данас налази у катастарској општини Пријеради. У првој зони на сјеверном пиластру цркве Светог Николе сасвим је изузетно представљен лик Св. Никите Столпника, руског преподобног из 12.вијека из Перејаславља. Његов лик се у српском сликарству ни на једном другом мјесту не може наћи. Доста је неуобичајено да је у Поклоњењу агнецу на олтарском простору сликан један од архијереја – Св. Григорије Богослов, непосредно уз часну трпезу, умјесто св. Јована Златоустог. У првој зони храма насликана су и три домаћа светитеља – Свети Сава, Симеон и Стефан Дечански.
Свети Сава Српски и његов отац Свети Симеон Српски, приказани су устаљено на западном зиду, од старијих представа разликују се само наглашенијим брадама и сликањем Светог Саве одјевеног у сакос, а не у полиставрион. Свети Стефан Дечански, у владарској одори, постављен је промишљено између Светог Николе и Светог Мине. Уз Светог Николу је доспио стога што му је овај вратио вид, те је то дјело мириликијског светитеља унијето међу остала његова чуда. Са друге стране, успомена на Светог Стефана Дечанског се слави 11. новембра по старом календару када се прославља и Св. Мина Египатски заједно са Св. Викентијем и Св. Виктором. Ова четворица светитеља приказују се заједно и стога што је црква Св. Мине у Шишићима посвећена не само Св. Мини, већ и архиђакону Викентију и светом ратнику Виктору, па и Св. Стефану Дечанском, који се слави под именом Светог Мрате.
На крају јужног зида, мало стијешњен, насликан је и Св. Симеон Столпник слави се 1. септембра по старом календару и означава почетак нове Црквене године . Како то није уобичајено мјесто за столпнике – стилите, вјероватно су на избор овог светитеља да буде насликан утицали неки приложници из села Шишића и Наљежића који су славили Светог Симеона Столпника. И сам распоред приказаних светитеља у првој зони показује да су ктитори бдили над тим које ће место заузети светитељи – њихови заштитници. Свети Игњатије Богоносац, кућна слава породице Тујковић, насликан је непосредно уз Богородицу из Деизиса, а Свети Мина, Стефан Дечански, Викентије и Виктор, патрони највеће шишићке цркве, приказани су покрај патрона храма Светог Николе, са чије је друге стране живописан Св. Јован претеча из Деизиса.Исто тако постоји разлог што Пророк Илија раздваја Светог Григорија од Светог Димитрија. У то доба цркви у Тујковићу, посвећеној Светом Игњатију Богоносцу, послужбица је био Свети Илија. Тек касније ће патрон храма и послужбица замијенити своја места. Данас се нажалост у близини храма налази велики каменолом који угрожава веома драгоцјен фрескопис, због којег су неке фреске почеле да масовни пропадају.
Манастир Подластва који се налази у мјесту Ластва Грбаљска, у Грбљу, Црна Гора. Женски је манастир. Вјерује се да га је подигао цар Душан 1350. године на мјесту ранохришћанске цркве из 5 вијека.
Краљ Милутин је почетком 14. вијека Грбаљ даровао Котору. Помиње се у писаним актима 1417. године као Манастир . Грбаљски законик је написан 1427. године у овој светој обитељи. Као зборно мјесто свих Грбљана, светилиште у коме су се доносиле све важне политичке и вјерске одлуке, манастир је током низа грбаљских устанака и буна стално био изложен рушењима и пљачкама. Претпоставља се да је срушен 1452. године када је страдао и манастир Светог Архангела Михаила на Превлаци.Глас истине“, Нови Сад 1887. доноси : Манастир се налазио у маларичном крају, на ободу Мрчева поља, и дуго је био развалина. Близу је село Ластве Грбљанске, па се раније писало „Под-Ластву“.
Олга Зиројевић у монографији „Цркве и манастири на подручју Пећке патријаршије до 1683. године“, Београд 1984.године констатује :
„Више пута страдао у ратним разарањима. Обновљен је 1700. године и био православно духовно средиште краја, са богатом књижницом .“
Петар Први Петровић- Његош је у манастиру преговарао са француском војском. Мајстор херцегновски златар Радић исковао 1736. године сребрну петохљебницу са позлатом за манастир. Помиње се 1736. године његов игуман Георгије. Калуђер и игуман (администратор) манастира био је неко вријеме (1867-1869) Митрополит Митрофан Бан. Аустријски војници су га спалили 1869. године током Бокељског устанка. Поново је обновљен 1874. године, да би поново пострадао у Првом свјетском рату.Бошко Стрика пише 1930. године да треба да се обнови срушени манастир. Изнова је заиста подигнут и насељен калуђерима 1936. године. Протосинђел Варнава родом из Сарајева настојатељ је манастира. Премјештен је ту почетком 1941. године архимандрит Дионисије Миковић, из манастира Бање. Манастир је разрушен у земљотресу 1979. године и потом обновљен.Манастирска црква Рођена Пресвете Богородице је једноставна једнобродна грађевина, са полукружном апсидом на источној и порталом на западној страни. Иконостас је осликао 1747. године Ђорђе Димитријевић. Изузетан црквени живопис из 15. и 17. вијека уништен је током катастрофалног земљотреса 1979. године. Уз цркву се налазе конаци у којима је некада била и школа.
Константин Кнежевић био је игуман манастира од (1968.-1991).Данас је то женски манастир . Карактеристика је да за крај наведемо знамените људе Српских крајева које обрађујемо ,па ћемо то учинити и овог пута .
(наставиће се )
