Пише :Дејан Бешовић
Горњи Грбаљ
Ластва село је веома старо, постојало је у време оснивања манастира Подластва средином 14. вијека; у околини се налазе рушевине средњовјековних утврђења, а према предању, ту су се налазили и властелински градови, као што су Милин-град и Шеба-град.Једини старосједилачки народ су Миковићи који славе Илин-дан. У Грбаљској књизи из 1750. године наведени су као Миовићи .
Дошљаци су
Баучи који Летњи дан Никољ-дан дошли су из Куча у 15. вијеку.Потичу од фамилије Петровић са Косора.
Вукадиновићи који славе Јовањ-дан дошли су у 15. вијеку из Загарча, род са Вукотићима и Вујадиновићима у Братешићима.
Миши ,раније презиме Станишић , Јовањ-дан) су дошли из Црне Горе почетком 16. вијека.
Дулетићи славе Аранђелов-дан су дошли из Озринића почетком 16.вијека.
Очинићи славе Мратин-дан су дошли од Очинића са Цетиња почетком 16. вијека. О Очинићима пише у тексту о Цетињу ,Андрија Јовићевић
Бекуни славе Госпођин- дан и дошли су са Његуша средином 16. вијека.
Орловићи славе Мратин-дан су дошли са Цетиња почетком 17. вијека. Могуће је да ови Орловићи имају везе са Орловићима са Цетиња, а због времена насељавања сачували су и своје изворно братско презиме. Више о породици Орловићи може се прочитати код Андрије Јовићевића у монографији О Цетињу
Вучетићи раније помињани у изворима као Вукотићи , славе Госпођин- дан а дошли су са Његуша почетком 17. вијека.
Никовићи славе Срђев-дан а дошли су из Кртола средином 17. вијека, а њихово даље поријекло је из сјеверне Албаније Кула Рашка област Врака.По документу Марина Болице писаног у Скадру „Протопоп Никола Крстовић имађаше сина Ника који побјеже у Млетке 1632 .године јер је убио турског зулумћара Топулија на Скадарској пијаци „- датовано на 22.мај 1632 Архив града Скадра по 89-205- ф.4 1632 .
Одали славе Никољ-дан а воде поријекло од Одаловића из Кривоша – Кривошија , од претка који је дошао крајем 17. вијека, а даље воде поријекло од Одаловића – Пуношевића из Његуша.
Горовић је село је основано у 14. вијеку
Аутохтоно становништво села су :
Краљеви који славе Никољ-дан су дошли из Милин-града код данашње Ластве у 14. винеку. Изгледа да су у средњем вијеку били нека врста племића, јер су их остали Грбљани називали „краљевима“.
Месалини славе Зачеће Светог Јована.
Истраживали су следеће старосједилачке породице Горовића: Деспоти, Бездани, Ћенани, Дабовићи . У Грбаљској књизи из 1750. године забиљежени су и Лечићи .
Дошљаци су :
Богетићи славе Никољ-дан су дошли из Богетића у Пјешивцима у 15. вијеку.
Побори славе Никољ-дан су дошли из Побора почетком 16. вијека.
Мазараћи славе Светог апостола Вартоломеја адошли су из Црне Горе у 16. виеку.
Дајичићи славе Никољ-дан .Дошли су из Цуца у 16. вијеку.
Породица Мргудовић слави Никољ-дан а дошла је из Цуца у 16. вијеку.
Калуђеровићи (Никољ-дан) су дошли из Љуботиња у 17. вијеку.
Цуце славе Свету Петку а дошли су из Цуца у 17. вијеку.
Куњерице славе Тројчин-дан а дошли су из Ораховца у Бококоторски залив у 17. вијеку.Раније њихово презиме било је Вучуровић.
Ћетковићи славе Никољ-дан дошли су из Ораховца у Бококоторски залив у 18. вијеку.Иначе су исти род са Ћетковићима у Љешанској нахији .
Јовановићи славе Никољ-дан су дошли из Ковача у Доњем Грбљу у 18. вијеку.Њихово даље поријекло је као што смо прецизно навели у претходном писању је Сеоштица у Братоножићима .
Пријевор,село постоји од 14 .вијека
Првобитни становници су Јановићи и Васовићи .Оба братства славе Јовањ-дан.
Дошљаци су
Радошевићи , Лаловићи и Братовићи сви Јовањ-дан) су дошли из Братоножића село Сеоштица Своштица у 16. вијеку.Наиме по документу који смо пронашли код академика др Марка Јачова у монографији Конгрегација за пропаганду вере међу Србима 1533- 1622 – том први – САНУ ,Историјски институт,Београд ,1985 .приложен је документ да је“Свештеник Радош Радошевић из села Своштица( Сеоштица); у Братоножићима син Станише Илијина ,грдно се завадио са подгоричким Турцима који су неколико пута упадали у Братоножиће и Куче палили и убили двије дјеце ,како би га ухватили . Како се зулум није могао трпети он одлучи да бјежи и Млетке са својим синовима Лалем и Илијом званим Братоножић. По доласку у Грбаљ нису заборавили своје племе .Њихови потомци све до раног 20.вијека слали су помоћ Братоножићима .Последњу помоћ послали су највећем црквеном добротвору Хаџи Богдану Чађеновићу из Брскута који је купио звона за све Подгоричке,даниловградске и Морачке цркве .
Ковачевићи славе Светог Јована а они су потомци Ковачевића из Грахова, који су дошли у Грбаљ крајем 16. вијека.
Рађеновићи славе Митров-дан а дошли су из Паштровића почетком 17. вијека. Рађеновићи су братство Паштровића племена Митровића о којима ћемо посебно када будемо обрађивали Паштровиће као Српску нахију .
Вукотићи славе Митров-дан су пореклом из Озринића (Чево), по братском предању од локалних Вукотића, одакле се један од њих емигрирао почетком 17. вијека, а у Грбаљ су дошли преко Његуша због крви .
Прентовићи славе Митров-дан. Дошли су из Браића у 17. вијеку.
Мартиновићи славе Јовањ-дан а дошли су из Брајића у 18. вијеку; могуће је да су огранак Мартиновића.
Бјелице су дошле из Бјелица почетком 18. вијека.
Братешић је село је основано у 15. вијеку, Топоним имена села је вероватно братско, по презимену браће који су основали село.
У Братешићу су све породице досељеника:
Вукотићи и Вујадиновићи су потомци два брата Вукоте и Вујадина ,вјероватно Братешића, који су се доселили из Горњег Загарча у 15. вијеку. Трећи брат Вукадин се настанио у Ластви и од њега су Вукадиновићи.
Међу овим Вукотићима је и Стеван Вукотић, први Србин који је опловио свијет руским бродом (1823-1826), 30 година прије чувеног морепловца Ива Визина из Прчња.
Породица Вуксановић потиче од Вуксана Мароша, који је дошао из Његушког Мирча у 16. вијеку. У Његушком Мирчу заиста постоје Мароши (огранак породице Раичевић), али вријеме Вуксановог доласка се не поклапа са другим подацима, с обзиром на то да су Његуши отели Мирац од Млечанана у 17. вијеку, а да је братство Мароша могло бити основано тек касније у том вијеку. О Мирцу пише Андрија Јовићевић у тексту о Његушима ће.
Породица Ћетковић је дошла из Ораховца у Бококоторски залив у 18. вијеку.
Све остале породице у Братешићу славе Зачеће Светог Јована.
Обрада ,село је основано најкасније у 15. вијеку.
У Пријераду више нема старосједјелаца. Најстарије братство које је основало село и вјероватно је било племићког поријекла су Ћеклићи , који су изумрли. С обзиром на презиме Ћеклић, не може се искључити веза са црногорским племеном истог имена, које је веома старо и има своје огранке у многим дјеловима Боке и Приморја.
Најстарији досељеници били су Љубановићи и њима сродни Мирковићи и Радоњићи који су изумрли. Познати кнежеви били су Вуле, Никола , Марко и Ђуро Љубановићи 17./18. вијек. Братство Љубановић, према породичном предању, потиче из Херцеговине, одакле су дошли у Грбаљ у 15. вијеку.
Иветићи и Кнежевићи су у 16. вијеку дошли из Озринића -Чево.
Радовићи и Брдари су дошли из Црне Горе у 16. вијеку.
Породица Никодимовић је дошла из Цуца у 17. вијеку.
Вучковићи су дошли из Озринића (Марковина) у 17. вијеку.
Кадије су дошле из Бјелопавлића од локалних Кадића у 17. вијеку.
Дулетићи, поријеклом од породице Дулетић из Мајина, дошли су у Грбаљ у 18. вијеку.
Михаиловићи и Раковићи су дошли из Црне Горе у 18. вијеку.
Радоњићи – Гувернадуровићи су од његушких Радоњића, намјесникове гране, од којих се један населио након што га је владика Петар Други Петровић 1831. године протјерао из Његуша.Сва братства у славе Ђурђевдан.
( наставиће се)
