Пише :Дејан Бешовић
–Милош Зоранов Вучевић ,рођен је 10.децембра 1974 .године у Новом Саду.Вучевићев отац Зоран био је правник, који је био предсједник Скупштине града Новог Сада између 2004. и 2007. Отац му је преминуо 2021.године.Милош је Србин из Црне Горе, а његова породица је из села Безјово код Подгорице . Његов прадједа по оцу је погинуо борећи се у Првом свјетском рату, док је дједа по оцу погинуо борећи се у Другом свјетском рату.Основну школу је похађао у родном Новом Саду, а потом је завршио Гимназију „Јан Колар” у Бачком Петровцу и дипломирао на Правном факултету у Новом Саду 1999. године. Адвокатуром се бави од 1999. године у породичној приватној адвокатској канцеларији.
Вучевић је своју политичку каријеру започео као члан Српске радикалне странке (СРС) у којој је његов отац био високорангирани функционер. СРС се подијелила касније 2008.године и Вучевић се придружио отцијепљеној Српској напредној странци (СНС) под вођством Томислава Николића а тек два мјесеца касније придружио им се и садашњи предсједник Србије Александар Вучић.
За предсједника Градског одбора Српске напредне странке у Новом Саду изабран је на изборима унутар странке на локалном нивоу одржаним 2011. године. За градоначелника Града Новог Сада изабран је у септембру 2012. године након чега престаје да се бави адвокатским послом. Био је члан Управног одбора Националне алијансе за локални економски развој (НАЛЕД) од 2015. до 2016. године. Након локалних избора, 2016. године, Милош Вучевић у другом узастопном мандату, поново је изабран за градоначелника Новог Сада. Те године постаје и потпредсједник Српске напредне странке.Оставку на функцију градоначелника Новог Сада поднео је 24. октобра 2022 а 26. октобра постао је потпредседник Владе Србије и министар одбране.За предсједника СНС изабран је 27. маја 2023. године.Први званични састанак од почетка премијерског мандата имао је на Велику суботу 2024. са патријархом српским господином Порфиријем Перићем .Током септембра и почетком октобра, Вучевић је водио преговоре са представницима синдиката просвјете око повећања плата просвјетних радника.
Оставку на мјесто председника Владе поднео је 28. јануара 2025. године након инцидента у Новом Саду када је теже повријеђена једна студенткиња. .Његова влада је иницирала измјене Закона о уџбеницима, којим се регулише максимална цијена уџбеника, разбија монопол на тржишту и уводи национални пакет уџбеника за одређене предмете, који ће бити обавезни за све ђаке у земљи.Вучевић је против признања независности самопроглашене Републике Косово,додајући да су Косово и Метохија „духовни и државотворни ДНК нашег народа и државе”.Залаже се за приступање Србије Европској унији, али да Србија не може постати њена чланица тако што ће бити „понижена и постиђена, јер онда никада неће бити добар члан ЕУ”. Вучевић је 24. марта 2019. изјавио да је НАТО бомбардовање Југославије био ратни злочин. Противи се увођењу санкција Русији због специјалне војне интервенције у Украјини 2022.године .
Република Косово -шћип. Republika e Kosovës једнострано је проглашена држава на територији Републике Србије, противно Уставу Републике Србије и Резолуцији Савјета безбједности Уједињених нација 1244. Према Резолуцији, цијела територија Косова и Метохије, правно гледано, налази се у саставу Србије док не буде постигнуто коначно рјешење. Србија не признаје једнострано отцјепљење, по међународном праву, њене територије, прецизније аутономне покрајине под привременом управом Уједињених нација (УНМИК). Влада са сједиштем у Приштини има de facto власт над већином територије, док поједине структуре Србије функционишу на сјеверу и у српским енклавама.
Добитник је више признања, међу којима су и Повеља почасног сенатора Сената привреде Србије из 2014. године. Исте године добија и награду „Капетан Миша Анастасијевић”, која му је уручена као лидеру градске управе, за промоцију европских вриједности живота у Новом Саду. Двије године касније, 2016. године, те вриједности су потврђене и проглашењем Новог Сада за Омладинску престоницу Европе 2019. и Европску престоницу културе 2021. Добитник је признања „Бела голубица” у оквиру програма „Тесла Глобал форума”. Носилац је Ордена Светог владике Максима Бранковића Епархије сремске као и грамате признања и захвалности Епархије бачке, за изузетан допринос у развоју духовног и црквеног живота.Вучевић је појаснио да његово презиме вуче коријене из Црне Горе из племена Куча и навео да, као породица, веома држе до поријекла.„То је нешто што је определило моју породицу. Веома сам поносан и на презиме које носим, али и мог деда по оцу Милоша који је погинуо у Другом свјетском рату, као и на његовог оца Михаила који је погинуо у Првом светском рату на Солунском фронту. Увек смо били на страни истине и правде, патриота, увек се уз своју државу и без обзира на своју државу.Посетио сам наше Безјово неколико пута , својим оцем Зораном и старијим сином Михаилом да видимо одакле су некада Вучевићи кренули, па дошли до Војводине како би сви ми чули живу реч док имамо још прилку, јер када чујете причу с колена на колено онда је то много упечитљивије, утка се у вашу душу и одреди ваш карактер“.
– Данило Вуксановић рођен је 21. октобра 1946. у Подгорици. Његов отац Радомир био је банкарски службеник, мајка Даница домаћица. „Срамотно је шта је о мени речено у обрачуну са мном као политичким противником. Напали су најдрагоценије људске вриједности као што су породица, углед… Мог рођеног брата су држали у затвору 24 дана, под оптужбом да је наводно „обмануо“ и оштетио Електропривреду Црне Горе током неког посла који је за њих радио... Нијесу га пустили чак ни када је налаз вјештака кога је именовао суд показао да нема ни помена ни о каквом прекршају“, сјећа се ружног периода у свом животу, изазваног разним оптужбама од разних људи.Дјетињство – као послијератно дијете, није било посебно „Огромна већина народа Црне Горе никада неће прихватити живот ван СРЈ, свог природног, економског, историјског, духовног и етичког окружења. Сам црногорски народ, видевши како су се власти и медији понашали током НАТО агресије , окупио се у манастиру Морача, и тако је створено Вијеће народних скупштина. У манастиру је 25 племена – Кучи, Братоножићим,Ровчани, Васојевићи, Зећани, Морачани, Пивљани, Катунска, Љешанска, Ријечка и Црмничка нахија, Грбаљ, Паштровићи и други, дали „чврсту вјеру“ да неће поштовати ниједну издајничку одлуку црногорског режима нити дозволити његово отцјепљење од Србије“, како пише у декларацији .
Вуксановић православни пише . „Црногорска црква је као костимирана трупа. Ову такозвану црногорску цркву подржавају бивши омладински лидери који су некада живјели у београдском хотелу „Југославија“. Брозисти који желе власт по сваку цијену, не марећи за своју отаџбину или вјеру“, закључује он.
Данило је основну и средњу школу завршио је у Подгорици. Када је дошло вријеме да „стиче диплому“, дошао је у Београд и уписао се на Технолошко-металуршки факултет гдје је и дипломирао. Своју радну биографију написао је у Комбинату алуминијума у Подгорици, популарно познатом као КАП. Ту је буквално одрастао, од радника до директора. Једно вријеме је руководио сектором електролизе. „Забиљежено је да је, док сам био менаџер, електролиза прво постигла, а затим и прешла капацитет од сто хиљада тона. А за време док сам био генерални директор Комбината, пролазили смо кроз најтежи период од његовог оснивања, јер су санкције уведене Југославији највише погодиле баш такве колективе – максимално зависне од увоза и извоза“, истакао је Вуксановић . Године 1993. прецизирао је: „Од 4.515 радника, само 20 одсто је на принудном одмору. Сви запослени редовно примају плате. Не би требало да буду незадовољни, јер је најнижа плата сваког месеца била изнад минималне зараде у Црној Гори.“Када су се његови другови у странци „младе, лијепе“ (ДПС, чији је био члан) посвађали, „неки“ од њих су га гађали штаповима и камењем.
„Дошао сам на мјесто генералног директора КАП-а након што су ме радници изабрали на референдуму тајним гласањем“, бранио се, а хроничари су забиљежили да су неке новине писале о његовом наводном покушају бјекства у иностранство са два милиона марака када је код њега наводно пронађено још 26 милиона марака. Чињенице говоре да је Вуксановић тужио новине и новинара, који је тврдио да му је информације дао неко за кога је мислио да ради у тајној полицији, и да је то учинио под њиховим притиском. Суд је аутора осудио на мјесец дана затвора (на који, хвала Богу, његов колега није отишао) док рочиште по другој Вуксановићевој тужби дуго није било заказано.
„Све су то лажи“, закључио је резигнирано.
Онда је стигао у реконструисану Савезну владу. У кабинет Момира Булатовића. На мјесто потпредсједника за економију.
Партијски ангажман – био је члан ДПС-а, након раскола се опредијелио за Момира Булатовића. „Ниједан појединац нити његова каријера не могу бити важнији од државе. Момир Булатовић је одговоран човек. Он, ја, или било ко други из наше странке, напустио би било коју функцију да је то услов за опстанак СРЈ“, „заклео се“ Што се тиче опстанка СРЈ, изласка земље из кризе, опоравка привреде… „У агресији НАТО-а на СРЈ посебна штета је нанијета транспортном, телекомуникационом и енергетском систему, петрохемији, базној хемији, металском комплексу и другим привредним јединицама, које се сада под диригентском палицом мудрог Александра Вучића суочавају са обновом и реконструкцијом“, сматра он, додајући да је основа нашег развоја пољопривреда и мала предузећа.
Ожењен је Слободанком, имају синове Александра и Небојшу .
(наставиће се)
