Пише: Дејан Бешовић

–Антун Милетић рођен је Славонском Броду, 30. јун 1931.године .Он српски је историчар и магистар историјских наука.Завршио је петогодишње војно школовање, био официр ЈНА до 31. децембра 1990, када је пензионисан у чину пуковникa а са дужности начелника Архива оружаних снага ЈНА и са звањем вишег научног сарадника из области војне историје. У јесен 1959. године започео је студије историје.Послије дипломског рада Развој НОП-а у Славонији 1941-1943, премештен је 1. септембра 1964. године у Војноисторијски институт гдје је стекао звање вишег научног сарадника из области војне историје.На основу својих књига и научних радова из историје Другог свјетског рата, посебно на основу књига Концентрациони логор Јасеновац, као и на основу звања вишег научног сарадника, Универзитет у Приштини му је признао научни степен магистра историјских наука и одобрио рад на докторској дисертацији Вермахт и партизански рат.Од формирања одбора САНУ за сакупљање грађе о геноциду над српским и другим народима Југославије, био је његов дугогодишњи и један од најактивнијих чланова (одбор укинут 1994. године).

Члан је историјске комисије Раселовог суда за Југославију. Један од оснивача и предсједник Удружења за истраживање геноцида и ратних злочина из Београда.

Био је дугогодишњи сарадник и пријатељ академика Владимира Дедијера, предсједника Раселовог суда. Дедијер је Милетићу посветио своју књигу „Ватикан и Јасеновац са „дубоком захвалношћу“, због његовог рада на историји Концентрационог логора Јасеновац 1941- 1945.

Антун Милетић је до сада објавио 20 књига и преко 60 научих радова и десетине чланака и фељтона у дневној и ревијалној штампи. Као сарадник, редактор, уредник, рецензент или члан редакционих одбора,радио је и на бројним другим пројектима.Живи и ради у Београду од 28. новембра 1946. године.

Од значајнијих радова за српску историју издвајамо:

‘Програм уређења Спомен подручја Доња Градина’ – историјски елаборат, коаутор Бранко Обућина, Сарајево, Урбанистички завод БиХ. стр. 89, Институт за историју;

‘Јасеновац’ , Фељтон, „Новине Борба“ 1986/05/31;

‘Јасеновац, Пакао болесног ума‘ , Фељтон „Интервју“ 1986;

‘Јасеновачки концентрациони логор у објављеним и необјављеним документима’ , САНУ, Београд, 1988;

‘Концентрациони логор Јасеновац 1941-1945′ , Годишњак Друштва историчара БиХ, 1985;

‘Логор Јасеновац’ , Владимир Дедијер, Нови прилози за биографију Јосипа Броза Тита, Ријека, 1981;

‘Мртви у Јасеновцу 1941-1945′ . ВИГ 1-2, 1994;

‘О билансу смрти у концентрационим логорима Јасеновац‘ , Геноцид над Србима у другом светском рату, Београд, Музеј жртава геноцида Београд, 1995;

‘Пакао, инквизиција, терор‘ , Фељтон, „Фронт“, 1986;

‘Пет питања и пет одговора о јасеновачком паклу’ , Фељтон, „Фронт“, 1987;

‘Тешко до истине‘ , Политика свет „Еклусиве“ бр. 1, 1990;

‘Прилог утврђивању именом броја усмрћених у концентрационом логору Јасеновац’ , Јасеновац-систем усташких логора смрти, Београд, Музеј жртава геноцида и Стручна књига, 1997.

‘Уз 40. годишњицу пробоја логораша из Концентрационог логора Јасеновац’ , Фељтон, „Борба „, 1985;

– Протојереј-ставрофор Србољуб Милетић,

Рођен 14. новембра 1953 у Крушевцу од оца Свештеника  Милуна Милетића, редовног професора богословије у Призрену, и мајке Оливере рођ. Аврамовић, хемичара,професора на ПМФ Универзитета у Београду.

Основну школу је започео у Рибару код Крушевца, наставио у Призрену и завршио у Товаришеву код Бачке Паланке.

Септембра 1968. уписао је Богословију Св. Арсенија у Сремским Карловцима, године 1971. прелази у богословију у манансиру  Крки, Далмација, а потом у Београд, да би завршио у Призрену и матурирао у септембру 1973. године. Једно вријеме по благослову Светог Оца Јустина Поповића био је возач у манастиру Ћелије Ваљевске .Након тога уписао је богословски факултет у Београду. У току студија три пута је одлазио у мананстир Хиландар и на Свету Гору, као и на поклоничко путовање у Јерусалим, о Васкрсу 1979. Пјевао је у хору студената Богословског факултета као и у Првом Београдском певачком друштву, под управом диригента Георгија Максимовића, са којим је наступао и у Грчкој о Божићу 1980 год. У току студија одслужио је и војни рок у Битољу, од 17. децембра 1975. до 7. марта 1977. године. Дипломирао је на Богословском факултету 15. септембра 1982. године.

У Аустралију се досељава 1. јануара 1983. године и укључује у живот и рад Српске цркве на овом континенту. Био је најприје члан Одбора, а потом и подпредсједник Српског православног удружења Свети  Сава у Сиднеју, у оквиру чијег рада је предавао српски језик и вјеронауку дјеци у готово свим парохијама СПЦ у Сиднеју. За потребе ових школа Србољуб Милетић је саставио 4 уџбеника за српски језик која су одобрена од стране државног одјелења за просвјету и штампана у издању Удружења Свети Сава, као и један уџбеник из вјеронауке. Био је дугогодишњи добровољни сарадник државног СБС радио програма на српском језику у Сиднеју, за прилоге из Православне вјере, српске историје и културе. Такође, добровољни сарадник а потом и уредник од 1986 – 1988 Српског православног радио програма Удружења Свети  Сава, на радију 2СЕР ФМ у Сиднеју. Почетком 80-тих је заједно са Свештеником  Милорадом Лончаром водио запажене трибине „Разговори о вјери“ за омладину а посебно за старије. Десетак година (од 1984 – 1994.) је организовао семинаре на којима се сваке године окупљало по неколико стотина младих Срба из цијеле Аустралије, са гостима предавачима из Отаџбине, као што су Митрополит  Амфилохије, Епископи  Атанасије Јевтић , Еп. Данило Крстић , и други. Као резултат тога, многи млади су се обратили вјери и постали активни у Цркви, а предавања са њих штампана су у виду брошуре сваке године. У издању Епархије аустралијско-новозеландске 1995. године, он је сва ова предавања за омладину издао као посебну књигу на енглеском језику, под називом „Српска вера и нација“.Водио је, организовао и учествовао у многим другим пројектима ове Епархије, као што је била прослава 600-годишњице Косовске битке у Аустралији 1989. године, на којој су из отаџбине гостовали: хор Богословског факултета СПЦ, протођакони Владо Микић и Радомир Перчевић, књижевник Антоније Ђурић и глумац Тихомир Арсић, а такође је организовао и сликарску изложбу од 24 платна са мотивима Косовске битке, аутора Миодрага Тодоровића Рубљова из Врњачке Бање. Са ове прославе Србољуб је припремио за штампу у издању Епархије аустралијско-новозеландске књигу „Косовски зборник“ на српском и енглеском, а такође, видео касету прославе и аудио касету са снимцима хора студената Богословског факултета СПЦ, снимљену у студију СБС у Сиднеју. Хор је за овај снимак ауторска права поклонио Епархији аустралијско-новозеландској.Србољуб Милетић је преводио многе чланке и радове са енглеског и руског језика, као и књигу „Против лажног јединства“ Др. Александра Каломироса, која је до сада доживјела три издања на српском језику 1990, 1995 и 1998 године. Био је аутор многих чланака и есеја из области теологије, историје, културе, и црквеног живота, који су штампани у Аустралији (Светосавље, Светосавски весник, Спрски глас и Светски српски глас, Новости, Дуга, Српска слога), у Америци и Канади (Источник, Светосавље), као и у разним листовима у Отаџбини (Православље, Светигора, Хришћанска мисао, Теолошки погледи, Богословље, Геополитика, Гласник – службени лист СПЦ, Интервју, Дабар – Епархије дабробосанске), и т.д.

За потребе Епархије Србољуб је био секретар и технички уредник епархијског листа Светосавље, од 1984 – 1990, а потом и Уредник од 1991 – 2000. Издавао је и парохијски билтен Парохија, 1995 – 2004.Држао је предавање о језику на симпозијуму теолога у Београду 1987. године, и био гостујући предавач на Студијама српског језика на Меквори универзитету у Сиднеју, гдје је такође током 80-тих година учествовао у раду Фондације за Српске студије и био један од њених вишегодишњих чланова.

За првог сталног секретара Епархије аустралијско-новозеландске, са сједиштем у Мелбурну, постављен је од стране епископа Лонгина 1990. године. На овој дужности је радио на унапређењу епархијске администрације, трудио се на црквеној организацији и поретку, као и на јединству СПЦ које је управо у то вријеме, након Америчког раскола из 1963. почињало да оживљује великим трудом и залагањем епископа двије аустралијске епархије Лонгина и Василија, као и њихових наследника. У својству секретара путовао је у Јужну Африку и на Нови Зеланд гдје је радио на утврђивању вјере и црквеног-народног  поретка.У чин ђакона рукоположен је од Аустралијско-новозеландског епископа Луке у ман. Св. Саве у Илајну на дан св. апостола Стахија, Амплија и Урвина, 31/13 новембра 1994. а у чин свештеника на дан св. ап. Филипа и св. Григорија Паламе, 14/27 новембра 1994. у храму Св. Тројице у Мелбурну.

Владика  Лука је Србољуба поставио 1. децембра 1994. године, за привременог пароха и старјешину храма Св. архиђакона Стефана у Рути Хилу, Сиднеј. Ту је радио на организацији изградње великог паркинга (од око 100 места) и потпуној обнови парохијског храма. Активно је учествоваи у Одбору Пензионерског насеља Свети  Симеон са 40 соба при овој парохији.

Осим парохијских дужности и задатака, Епархијски управни одбор је на својој седници од 10. фебруара 1995. године, ставио у дужност Прото Србољубу да испита потребу и могућност оснивања приватне школе у Сиднеју. Након више година рада и настојања, Србољуб Милетић  је успио да половином 1999. године формира Одбор за оснивање Српског православног колеџа Свети Сава у Сиднеју при ЦШО Свети архиђакон Стефан у Рути Хилу. Предлог Правила Колеџа, као и списак чланова Одбора, о. Срба је доставио на одобрење ЕУО, 7. августа 1999. године. Споро али ипак постепено, подршка шире заједнице овом пројекту је расла и убрзо је одлучено да Колеџ буде Епархијски пројекат, а да у њему узму учешћа ЦШО из Сиднеја из обије епархије. Након неколико година рада, купљено је у Западном Сиднеју имање од 186 акара (око 75 ха) за прву српску православну приватну школу – Колеџ Светог  Саве.СвештеникСрбољуб Милетић вратио се у отаџбину крајем 2020.године по стицању пензије .