8 Responses

1. Шитска секта Бекташи је преузела водећу улогу мафије на Балкану ,најпознатији је од њих у јавности је Беџед Пацоли.Ништа што би нас изненадфило,а да се Турска противи то је мало чудно,јер Турска с Едоганом који и сам није Турчин само се на први поглед томе противе ,лично мислим да они то итекакао подржавају.Турска је највећа перионица новца од дроге ,историја опијума и Турске у том рату прије 200 и више година је позната.Сигуран сам да ће у оваквом односу снага све државе на простору бивше заједничке државе Југославије то објеручке прихватити,прво Црна Гора а затим Србија,док за муслимане се то уопште и непоставња ни под знаком питања.
   Зашто то ЦИА и УСА раде врло једноствно Бекташи контролишу опијате а има их у свијету око 3 милиона,са изворним муслиманима или исламом имали би потешкоће са нашима никда нијесу илмали када је у питању антисрпство.
   Овдје је једноствно у питању стратешки покушај УСА да што више уруши парвославни простор и свијет,а код наши политичара су објеручке дочекани.

   Шитска секта Бекташи је преузела водећу улогу мафије на Балкану ,најпознатији је од њих у јавности је Беџед Пацоли.Ништа што би нас изненадфило,а да се Турска противи то је мало чудно,јер Турска с Едоганом који и сам није Турчин само се на први поглед томе противе ,лично мислим да они то итекакао подржавају.Турска је највећа перионица новца од дроге ,историја опијума и Турске у том рату прије 200 и више година је позната.Сигуран сам да ће у оваквом односу снага све државе на простору бивше заједничке државе Југославије то објеручке прихватити,прво Црна Гора а затим Србија,док за муслимане се то уопште и непоставња ни под знаком питања.
   Зашто то ЦИА и УСА раде врло једноствно Бекташи контролишу опијате а има их у свијету око 3 милиона,са изворним муслиманима или исламом имали би потешкоће са нашима никда нијесу илмали када је у питању антисрпство.
   Овдје је једноствно у питању стратешки покушај УСА да што више уруши парвославни простор и свијет,а код наши политичара су објеручке дочекани.
   Влах Рама је крстио дјецу у Острогу ако сам добро обавијештен,не могу да тврдим ,али бих волио да то неко оповргне или каже да јесте.Велики је пријатељ политике Црне Горе и Србије,једна особас која је идеалан продукт овог времена.било у јавном понашању или уопште,не одудара од стврности која данас влада у политици Запада.Скренути пажњу на себе гардеробом свиме што се може ,и нуђење Кушнеру да гради љетовалиште у Албанији,а то је већ друга и врло занимљива прича ,како ће Јевреји од муслиман напрвити Кабалу !То је циљ свга овога ,за то постоје итекако индиције ,преумљењ народа који је више пута мијењао свој религиозни начин живљења и увјек уз помоћ ѕападних ментора опстајао,сада је ово најопаснији покушај ,иза кога секта из кабале Шабатијанери- Јевреји!!!!
   Гроб тога секташа се налази у Улцињу и већ извјесан период Шабатијанери обигравају унаоколо као мачка око вруће каше!

   https://sanela.info/wp/bola/08/34384/albanska-mafija-sijitska-sekta-bektasija-preuzima-vodecu-ulogu-na-balkanu

   Одговори

2. Шабатај Цви, такође познат као Сабатај Цви или Шабатај Цви (хебрејски: שַׁבְּתַי צְבִי, * 1626. у Смирни, Османско царство, данашња Турска; † 16. септембар 1676. у Улгину, Османско царство, данашња Црна Гора), био је јеврејски верски учењак и, као Месија, оснивач сабатеизма, који носи његово име.

   Порекло и рани живот
   Породица Шабатаја Цвија вероватно потиче са Пелопонеза. Његов отац, Мордехај (хебрејски: מרדכי, умро 1653.), први се преселио у Смирну.[1] Његово име и презиме, као и његово порекло, указују на ромско (италкимско) породично порекло, док други извори наводе да је Шабатај Цви самоизабрано име које је усвојио након што је изговорио неизговорљиво име Бога, ЈХВХ.[2] Гершом Шолем сматра да је тврдња Емануела Франсеса да је Шабатај Цвијев отац потицао из ашкенаске породице која је живела у Немачкој веома невероватна.[3]

   Шабатај је (вероватно) рођен Тиша бе-Ав 5386. у Смирни, други од тројице синова трговца живином. Међутим, постоје супротстављени извештаји у вези са његовим датумом рођења. Натан из Газе наводи годину као 5386. Претпоставља се да је ову информацију добио од самог Цвија. Друга традиција тврди да је рођен 5385. године.[4] Не постоје поуздане информације о његовом детињству и младости, нити о његовом образовању. Вероватно је стекао традиционално јеврејско образовање, а говорио је и шпански језик бројних Марана у Смирни, чији јеврејски идентитет је често био нестабилан након повратка у јудаизам.[5]

   Међу његовим учитељима био је кабалиста Јосиф Ескапа. Са 16 година започео је аскетски живот, вођен рабином Исаком. Често се смењивао између еуфоричних и дубоко меланхоличних стања. Неколико савремених аутора га стога описује као манично-депресивног.[6]

   Пророк и кабалиста
   Године 1648, током устанка Русина против власти русинског и пољског племства[7] на русинским територијама Пољске и Литваније, под вођством козака Богдана Хмелницког, до 20.000 Јевреја у Источној Европи је убијено у погромима, Шабатај је доживео визију свог позива.[8] Према неким извештајима, пријатељима је изјавио да је пророк.

   Између 1651. и 1654. године, протеран је из јеврејске заједнице и приморан да напусти Смирну. Затим се преселио у Солун,[9] одакле је такође протеран након што је узнемирио конгрегацију синагоге Кехал Шалом[10] наступом на банкету Главног рабината на којем је „венчао“ свитак Торе под венчаним балдахином.[11] Након тога, једно време је живео у разним грчким градовима. Године 1658, Шабатај је био у Цариграду, где је наставио да проучава Кабалу, а одатле је протеран 1659. године. Вратио се у Смирну са рабином Давидом Чабиљом, кабалистом и изаслаником јерусалимских Јевреја, кога је упознао у Истанбулу.

   Јерусалим и Каиро / Брак

   Године 1662, Шабатај Цви је отпутовао у Јерусалим преко Каира. Током његовог боравка у Јерусалиму 1663. године, локална јеврејска заједница је била приморана да плати велику суму новца, коју нису могли да прикупе. Послат је изасланик да прикупи средства од богате јеврејске заједнице Каира како би покрио дуг. Мисија је пала на Шабтаја Цвија, који је стекао наклоност Рафаела Јозефа Челебија, вође египатских Јевреја. Своје путовање је започео крајем 1663. године и остао је у Каиру до пролећа 1665. године.

   31. марта 1664. године, Шабтај се оженио својом трећом женом, Јеврејком по имену Сара, вероватно из Пољске или Литваније. Претходно се два пута женио без конзумирања бракова и развео се од обе жене. Чини се да је његова трећа жена још 1655. године у Амстердаму тврдила да ће се удати за месијанског краља. Можда је управо та изјава убедила Шабтаја да се ожени њоме. Неки аутори је описују као „ментално збуњену“. Мишел Абитбол, у својој књизи „Историја суда“, описује је као проститутку која се бавила овом активношћу из верског уверења.[12] Међутим, о томе нема помена у делу Маркуса Брана „Јеврејска историја“ из 1903. године: Концепт Христове невесте, односно Месије, никако није био знак менталне конфузије, већ тада као и сада саставни део самоспознаје сваке хришћанске монахиње, симболизован ношењем прстена монахиње. Према Брану, Сара је насилно одвојена од породице у Пољској са шест година и смештена у манастир, где је одрасла. Под нејасним околностима, касније се вратила јеврејској заједници у Амстердаму и отпутовала преко Немачке до.у Ливорно. Одатле, након што је сазнао за њену причу, Шабатај је наложио поверљивом човеку да је доведе у Каиро. Следећи пример пророка Осије, Шабатај Цви је намеравао да се ожени проститутком.[2] Овај брак је коначно прекршио забрану и отворио му пут ка стицању следбеника.

   „Ови догађаји су Јевреје Египта и Свете земље увукли у помаму бујне наде. Забрана наметнута Шабатају је заборављена, па га је чак и његов родни град дочекао са гласним слављем као Месију, жељно очекујући, према његовом пророчанству за 1666. годину, ново спасење које је требало да осване за Израел и свет.“

   Одговори

3. „Месија“
   Одлучујући догађај догодио се када је, крајем 1664/почетком 1665. године, Шабатај Цви потражио духовну инструкцију (тикун) од Натана Ашкеназија, кабалисте и пророка у Гази, који је био око двадесет година млађи од њега. Изненађујуће, рабин, који је раније био познат само као луријанско-православни аутор верских трактата, обавестио га је да му тикун није потребан, јер је он Месија. Натан је навео наводне древне документе које је недавно открио и који су наводно подржавали његову тврдњу.

   У својој публикацији, Натан је почео радикално да реинтерпретира 1.500 година стар концепт Месије, увек остајући у границама традиционалних кабалистичких принципа. Формулисао је концепт Месије као посредника Бога, потпуно стран јудаизму у то време, што је противречило директном односу између човечанства и Бога, односу који такође увек ставља терет доношења спасења на појединачног верника. Према Натану, ватрена емуна („вера, поверење“) била је довољна да верници искупе универзум.[13]

   31. маја 1665. године, током боравка у Гази, Шабатај, охрабрен Натановим пророчанствима и „гласовима“ које је примио, прогласио се Месијом. Симболично, именовао је дванаест чланова гаске конгрегације за представнике дванаест племена Израиља. Ово је био почетак месијанског покрета који ће носити Шабатајево име (такође познат као сабатијанизам) и потрести целу јеврејску дијаспору. Шабатај Цви је такође усвојио краљевске титуле и дозволио својим следбеницима да му се обраћају у складу са тим.[14] У Јерусалиму, његови следбеници су му припремили тријумфални улазак, али је протеран на подстицај рабина Јакова Хагиза и Јакова Цемаха. Јевреји из Амстердама, под вођством свог главног рабина Исака Абоаба де Фонсеке, били су међу најстраственијим браниоцима Шабатаја Звија.[12] Одатле су се њихови списи проширили у Немачку. Посебно у Немачкој, разореној Тридесетогодишњим ратом, месијански жар је обузео велике делове јеврејских заједница:

   „Главне заједнице Западне Европе, посебно оне у Амстердаму и Хамбургу, са одушевљењем су примиле богато украшене извештаје који су им стизали из Турске. Португалски и немачки Јевреји су се надали да ће у блиској будућности доживети изванредну трансформацију свих ствари кроз Сабатаја Звија. Неки су се припремали са радосним узбуђењем кроз песму и игру, други са понизним покајањем кроз понижење и покајање, али сви са грозничавим, појачаним узбуђењем за ново месијанско краљевство. У Смирни је дан поста 17. Тамуза укинут јер је Сабатај Зви проширио вест да је тог дана примио свој божански позив. Дан уништења Храма такође је требало да се слави као његов рођендан, не више са тужним ритуалима жалости, већ са бучним свечаностима.“

   – Бран[17]
   Многи Јевреји су седели на спакованим коферима, али је било и одлучних противника самопроглашеног Месије. Они су, између осталог, покушавали да га оклеветају помињући његово породично порекло. На пример, причало се да је Шабатај Цвијев отац продао за пар ципела и да се његова мајка проституисала да би зарадила за живот.[18]

   Ширење
   Месијански жар је у почетку захватио Газу, а одатле се проширио на Хеврон, Сафед и Каиро. Где је било много заговорника луријанске Кабале, покрет је такође ојачао. Вест да се појавио „Месија“ морала се прилично брзо проширити. С једне стране, Натан Ашкенази, који је постао теолог покрета, слали су писма другим заједницама; с друге стране, следбеници и путници су ширили „добре вести“, које су, будући да су долазиле из Свете земље, сматране посебно веродостојним. Ово ширење мора се посматрати у контексту Тридесетогодишњег рата у Немачкој и великог козачког устанка под Богданом Хмелницким против русинских и пољских виших класа,[15] током којих је велики део јеврејског становништва Пољске-Литве постао жртва погрома.

   Шабатај је путовао у Палестину. У Јерусалиму, где се појавио са дванаест представника племена Израиља да принесе жртву на Храмовној гори, дошло је до сукоба са локалним рабинатом. Шабатајева месијанска тврдња је одбијена. Након Шабатајевог неуспешног покушаја да оспори муслиманску власт, био је приморан да напусти Јерусалим. Преко Сафеда, Дамаска и Алепа, вратио се у Смирну, стигавши у јесен 1665. До тада га је јерусалимски рабинат екскомуницирао.

   Смирна и Цариград
   Назад у Смирни у пролеће 1666. године, Шабатај се у почетку понашао опрезно. Чак и у његовом родном граду, Јевреји су били подељени око тога како да се носе са њим. У децембру, Шабатај Цви је предузео следећи корак: окупирао је сефардску синагогу. Једнострано је почео да суспендује верске заповести; на пример, померио је Шабат на понедељак и позвао жене да читају Тору.[16] 30. децембра 1665. године, у пратњи четири рабина, отпутовао је за Цариград. Док су турске власти раније реаговале мирно, сада су интервенисале и задржале „Месију“ и његову пратњу када је стигао у Цариград почетком фебруара 1666. године. Смештен је у неку врсту почасног притвора на Галипољу, где је могао да прима изасланике и даје аудијенције. Његови најближи сарадници били су му пријатељи из детињства Абрахам Барух и Хаим Пенија, којима је обећао краљевства у будућем свету.

   Одговори

4. Преобраћење и крај
   18. јуна 1666. (15. сивана 5426), рок за спасење света, који је објавио Натан из Газе, истекао је без обећаних чуда. 15. септембра 1666. године, Шабатај се појавио пред судом у Андријанопољу. Суђењу је претходио сусрет са пољским Јеврејином Нехемијом ха-Коеном,[12] који је такође тврдио да је Месија. Ха-Коен је тврдио да Шабатај Цви не може бити Месија јер би он – по дефиницији потомак Давидов – прво морао бити претходан потомку Јосифа као Месији. Након што је Ха-Коен осудио свог ривала властима, Шабатају је дат избор „смрти или преобраћења у ислам“ – прво у облику стрелца који га испаљује стрелу како би његова нерањивост доказала његов месијански статус. Следећег дана (16. септембра), одбио је захтев и преобратио се у ислам (стављањем турбана); Добио је име султана Мехмеда IV, који је доводио у питање Шабатај Цвијево месијанство због свог ограниченог знања турског језика. Шабатајева жена, Сара, такође је прешла у ислам, као и многи – али не сви – његови следбеници. Сада је на Натану из Газе пало да објасни овај неочекивани догађај: По његовом мишљењу, време спасења је заиста освануло са Цвијевим преласком у ислам. Месија, како је он видео Шабатаја Цвија, само је започео борбу против сила зла и, прерушен у муслимана, продро је у срце „царства зла“ како би га савладао у коначној бици. Натан је пронашао неколико одломака у Библији, Талмуду и Зохару који су, како их је он тумачио, указивали на неопходност таквог преобраћења. Натан се више пута позивао на те библијске одломке које хришћани такође наводе као индикације доласка Месије.[13]

   Крајем 1672. године, Шабат Цу је ухапшен под оптужбом за отпадништво од ислама. Међутим, није осуђен на смрт, као што је био обичај у сличним случајевима, већ је прогнан у Албанију. Тамо је водио јеврејско-муслимански двоструки живот и даље развијао своју верску доктрину. Мајер Кајзерлинг извештава да се, на захтев великог војводе, Шабат Цу оженио другом женом, Пољакињом Гертрудом, са којом је имао неколико деце.[19] Његова последња жена била је Јохебеда/Аиша, ћерка Јосифа Филозофа и сестра Јакова Кверида, чијег су брата неки сматрали Шабат Цуовим наследником.[20] Шабат Цу је умро у егзилу 16. септембра 1676. године.

   Одговори

5. Последице

   Као резултат тога, следбеници Шабатаја Цвија су се организовали и унутар ислама и у јудаизму, док се већина његових следбеника вратила ортодоксној јеврејској доктрини. Неколико хиљада следбеника, познатих као Донме (такође Донме, што значи „странци“, или према другом извору, „обраћеници“,[16]), населили су се у Албанији, Грчкој и Турској. Међутим, они су себе називали Мамин[2] (што значи „верници“). Цвијев наследник био је његов зет, Јакоб Кверидо,[10] који је основао једну од три гране сабатијанизма, Јакупи. Баручја Русо,[10] каснији Осман Баба, такође је полагао право на наследство. Следбеници сабатијанизма играли су истакнуту улогу, посебно током Младотурске револуције. Мале групе и данас постоје. Поред тога, постојале су разне неосабатијанске групе блиске исламу, као што су Каракашлар и Јакубил (Јакобити).

   Звијев наследник био је његов зет, Јаков Кверидо,[10] који је основао једну од три гране сабатијанизма, Јакупи. Унутар јудаизма, веровање у већ појавилог Месију опстало је у бројним тајним сектама. Ови Јевреји су се представљали као православни, али су редовно славили празнике у малим круговима у знак сећања на Шабатаја Цвија. Ови „крипто-шабатијанци“ називани су Шебслах или Шопсен.[16] Рабини широм Европе покушали су да лоцирају такве групе и идентификују њихове књиге. У Пољској, преостале групе следбеника спојиле су се у покрет Јакова Франка, који је и сам прешао у хришћанство. У Прагу, око 1730. године, главни рабин Џонатан Ајбешиц оптужен је за сабатијанизам, тврдња коју су потврдила недавна истраживања.[13] Друге „оптужене“ личности у унутрашњим контроверзама укључивале су рабине Моше Хаима Луцата, Натана бен Симона Адлера Каца и Нехемију Хију бен Мојсија Хајона. Каже се да су се ови разни покрети унутар јудаизма потпуно распали до краја 19. века.[16]
   Месијански покрет Шабатај Цви имао је пресудан утицај на настанак и развој каснијих иновативних покрета у јудаизму, Хаскале и Хасида, који су оба имала користи од рушења старих претпоставки и ауторитета у до тада доминантном ортодоксном јудаизму.[12]

   Одговори

6. Књижевна рецепција
   Лудвиг Шторх је био инспирисан животном причом Сабатаја Зевија за свој роман у четири тома *Der Jacobsstern. Eine Messiade* (1836–1838). У првом роману Исака Башевиса Сингера, *Satan in Goraj*, следбеници и противници Сабатаја Зевија у малом пољском граду Горају средином 17. века налазе се у центру драматичних догађаја. Утицај месијанског покрета Сабатаја Зевија на јеврејску заједницу у Средњој Франконији је тема првог дела романа Јакоба Васермана *Die Juden von Zirndorf* (1897). Пољска добитница Нобелове награде за књижевност, Олга Токарчук, осврће се на последице Сабатаја Зевија у свом историјском роману *Die Jacobsbücher* (2014).
   Literatur
   Markus Brann: Jüdische Geschichte. Löwit-Verlag, Wien 1903, Band 4, S. 48–51.
   Chajim Hasas: Am Ende der Tage. 1934.
   Josef Kastein: Sabbatai Zewi. Der Messias von Ismir. Ernst Rowohlt-Verlag, Berlin 1930.
   Klaus Kienzler: Sabbathai Zewi. In: Biographisch-Bibliographisches Kirchenlexikon (BBKL). Band 8, Bautz, Herzberg 1994, ISBN 3-88309-053-0, Sp. 1142–1144.
   Salomon Poljakov: Sabbatai Zewi. Aus dem Russischen von Z. Holm. Welt-Verlag, Berlin 1927.
   Gershom Scholem: Sabbatai Zwi. Der mystische Messias. Jüdischer Verlag, Frankfurt am Main 1992, ISBN 3-633-54051-2.
   Isaac Bashevis Singer: Satan in Goraj. Rowohlt Verlag, Reinbek bei Hamburg 1969.
   Ludwig Storch: Der Jakobsstern. Vier Theile. Sauerländer, Frankfurt am Main 1836.
   Michael Studemund-Halévy: What happened in Izmir was soon the talk of Hamburg. Shabbetai Sewi in Contemporary German Press Reports, in: El Prezente 10, 2016, pp. 155–172.
   Michael Studemund-Halévy: Sabbatai Zwi. Ein Messias für Hamburg. Hentrich und Hentrich, Leipzig 2022 (Jüdische Miniaturen; 295), ISBN 978-3-95565-533-4.
   Einzelnachweise
   Richard H. Popkin: Christian Jews and Jewish Christians in the 17th Century. In: R.H. Popkin und G.M. Weiner (Hrsg.): Jewish Christians and Christian Jews – From the Renaissance to the Enlightenment. Springer Science+Business Media, 1994, ISBN 0-7923-2452-8, S. 68.
   Simon Sebag Montefiore: Jerusalem, die Biographie. 4. Auflage. S. Fischer Verlag, Frankfurt am Main 2014, ISBN 978-3-596-17631-1, S. 429 ff.
   Gershom Scholem: Sabbatai Ṣevi – The Mystical Messiah – 1626–1676, Princeton University Press, 1973, S. 106
   Gershom Scholem: Sabbatai Ṣevi – The Mystical Messiah – 1626–1676, Princeton University Press, 1973, S. 105 und 106
   Kaufmann Kohler, Henry Malter: Shabbethai Ẓebi B. Mordecai. In Isidore Singer (Hrsg.): The Jewish Encyclopedia. Funk & Wagnalls, New York 1901–1906, auf jewishencyclopedia.com [1]
   Robert Haim Belmaker, Yuly Bersudsky: Bipolar Disorder: Mania and Depression. June 20, 2009 Discovery Medicine [2]
   In 1569 waren 97,3% Adligen Orthodoxen auf diese Gebiet, in 1648 waren 63,3%, wegen einer Annahme des Katholizismus durch ruthenischen Adligen , Henryk Litwin „Struktura Wyznaniowa Szlachty Kijowskiej w latach 1569-1648“ Odrodzenie i Reformacja w Polsce 2004 Seite 213
   Shaul Stampfer: What Actually Happened to the Jews of Ukraine in 1648? In: Jewish History. Band 17, Nr. 2, Mai 2003, ISSN 0334-701X, S. 207–227, doi:10.1023/a:1022330717763.
   Ingrid Nowotny: Saloniki und die sefardischen Juden. DAVID, Ausgabe 128, März 2021, auf davidkultur.at [3]
   Catherine Pinguet: Salonique 1870–1920. Photographies de la collection Pierre de Gigord, préface de Paul Salmona. CNRS Éditions (Centre national de la recherche scientifique), Paris 2023, ISBN 978-2-271-14312-9, S. 109 f.
   Josef Kastein: Sabbatai Zewi. Der Messias Von Ismir. Ernst Rowohlt, Berlin 1930, auf archive.org [4]
   Michel Abitbol: Histoire des juifs – De la genèse à nos jours. In: Marguerite de Marcillac (Hrsg.): Collection Tempus. 2. Auflage. Nr. 663. Éditions Perrin, Paris 2016, ISBN 978-2-262-06807-3, S. 316–323.
   Joseph Dan: Die Kabbala. 2. Auflage. Nr. 18946. Reclam-Verlag, Stuttgart 2012, ISBN 978-3-15-018946-7, S. 124–135.
   David Biale: Traditionen der Säkularisierung Jüdisches Denken von den Anfängen bis in die Moderne, Vandenhoeck & Ruprecht, 2015, ISBN 978-3-647-37038-5, S. 122
   In 1569 waren 97,3% Adligen Orthodoxen auf diese Gebiet, in 1648 waren 63,3%, wegen einer Annahme des Katholizismus durch ruthenischen Adligen, Henryk Litwin „Struktura Wyznaniowa Szlachty Kijowskiej w latach 1569-1648“ Odrodzenie i Reformacja w Polsce 2004 Seite 213
   Klaus Davidowicz: Mystische Häretiker. In: Domagoj Akrab, K. D., Mirjam Knotter (Hrsg.): Kabbalah. 1. Auflage. Jüdisches Museum Wien und Kerber Verlag, Wien und Bielefeld 2018, ISBN 978-3-7356-0518-4, S. 147–157.
   Markus Brann: Jüdische Geschichte. Löwit-Verlag, Wien 1903, Band 4, S. 50.
   Gershom Scholem: Sabbatai Ṣevi – The Mystical Messiah – 1626–1676. Princeton University Press, 1973, S. 107.
   Meyer Kayserling: Die jüdischen Frauen in der Geschichte, Literatur und Kunst. Neuauflage Georg Olms Verlag, 1991, S. 105 ff.
   Marc David Baer: The Dönme: Jewish Converts, Muslim Revolutionaries, and Secular Turks. Stanford University Press, 2010, S. 5 ff.

   Одговори

7. https://www.tripadvisor.at/Attraction_Review-g652061-d21509729-Reviews-Statue_of_Shabbetai_Zvi-Ulcinj_Ulcinj_Municipality.html#/media/21509729/?type=ALL_INCLUDING_RESTRICTED&albumid=-160&category=-160

   Одговори

8. https://www.youtube.com/watch?v=w0Arc9lmImg

   Одговори